Плаћање скенирањем QR кода биће ускоро могуће у свакој продавници

БЕОГРАД: Грађани Србије ускоро ће моћи да међу првима у Европи у свакој продавници у земљи плате робу скенирајући својим телефонима Кју ар код (QR code) са производа.
kju ar kod, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Реч је о наставку ширења мреже услуга инстант плаћања што је посебно важно за трговце који ће на овај начин истог тренутка добити новац за продату робу, уместо да чекају по неколико дана, како је то иначе случај када се плаћање обавља картицама, кажу за Танјуг у Народној банци Србије.

С друге стране, ширењем нових услуга у области "е-плаћања" смањује се количина кеша у оптицају што је пракса у бројним развијеним земљама света.

За лидера по том питању сматра се Шведска која је зацртала план да до 2023. године постане друштво без готовине.

Када је реч о плаћању скенирањем Кју ар кода, у Народној банци Србије кажу за Танјуг да је при крају цео поступак "инсталације" оваквог начина плаћања.

"Реч је о нечему што је и за Европску унију практично тек у плану, док наша земља на овом систему плаћања увелико ради", истиче вицегувернер НБС Драгана Станић.

НБС је 2018. године увела могућност инстант плаћања у Србији па се трансфери новца могу обављати током 24 часа, седам дана у недељи, 365 дана у години и то за секунду или две.

У Србији се сваког месеца изда најмање 15 милиона рачуна, за струју, телефон, инфостан и друге услуге које грађани плаћају.

Плаћање телефоном, односно скенирањем Кју ар кода, само је један од начина да се избегне дуго стајање у редовима испред шалтера, указује Владимир Васић генерални секретар Удружења банака Србије (УБС).

Када је реч о сигурности овог типа плаћања, Васић каже да су УБС и НБС заједно установили правила шта тачно треба да садржи Кљу ар код те да се цео систем ослања на искуства, праксу, домаће и међународне законе.

"С обзиром да Србија жели да уђе у ЕУ и већина наших закона и система заштите се ослања на стандарде који постоје у ЕУ", објашњава Васић и напомиње да су банке у земљи спремне за плаћање скенирањем Кју ар кода.

Свакој држави је у интересу да има што мање готовине јер употреба кеша, осим ризика да буде украден, захтева скупе процедуре чувања, транспорта, складиштења...

Национална стратегија Републике Србије за мала плаћања 2019 - 2024, између осталог, предвиђа дупло већи раст електронског и мобилног банкарства у земљи.

Број плаћања картицама на интернету у прошлој години био је девет милиона у Србији што је за милион више у односу на 2018. годину.

Највише плаћања било је на домаћим сајтовима, односно онлине продавницама, око 4,7 милиона.

Када је реч о безготовинском плаћању, за само годину дана, од средине 2018. до половине прошле године, увећан је број постерминала за 13 процената, односно за око 10 хиљада.

У Сједињеним Америчким Државама неготовинска плаћања заузимају 80 одсто свих финансијских трансакција.

Владе многих земаља у западној Европи доносе законе којима се готовина скоро у потпуности искључује из оптицаја.

Лидери у томе су скандинавске земље Норвешка, Данска, Шведска и Финска где пластичне банкарске картице више не представљају најсавременију технологију за безготовинско плаћање.

EUR/RSD 117.5400
Најновије вести