Око 50.000 радника шије 812 милиона евра извоза

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је на Сајму текстила у Београду да се текстилна индустрија у Србији опоравља и да је у том сектору, који је прошле године имао извоз од 812 милиона евра, тренутно запослено око 50.000 радника.
Nekada je u Srbiji radilo 250.000 tekstilaca Foto: Dnevnik.rs
Фото: Некада је у Србији радило 250.000 текстилаца Фото: Дневник.рс

– Данас је текстилна индустрија у Србији на стазама опоравка, али је још увек далеко од успеха који је имала у периоду бивше Југославије – рекао је Љајић. – У некадашњој Југославији у текстилној индустрији било је запослено 250.000 радника, а годишњи извоз био је пет милијарди долара, највећим делом из фабрика у Србији. Нажалост, након ратова, санкција и лоше приватизације, текстилна индустрија је била готово девастирана. Данас у Србији послује 29 компанија из текстилне индустрије, чији су власници држављани Турске, а од тога је само у последњих пет година отворено десет озбиљних текстилних фабрика.

По последњих подацима Привредне коморе Србије, у Србији је на крају 2017. године било је око 2.000 предузећа која су се бавила производњом текстилних предива, тканина и готових текстилних производа, коже и производа од коже. Она производе текстил, одевне предмете, кожу и предмете од коже и обућу. Током те године сама текстилна индустрија имала је извоз вредан 895,8 милиона долара, што је било 15 одсто више него у 2016. Само у производњи одевних предмета остварен је извоз од 672,1 милона долара.

У Србији послује 29 компанија из текстилне индустрије, чији су власници држављани Турске

Индустрија текстилних предива и тканина Србије највећи пласман своје робе остварила је те године на италијанском тржишту, где је остварила извоз вредан близу 44,3 милиона долара. Извоз текстилних предива и тканина на румунско тржиште био је на другом месту, с 28,7 долара, док је извоз у Белгију износио 24,5 милиона, а у Немачку 17,7 милиона. У том извозу главни српски текстилни артикли су влакна, предива, конци, тканине, рубље за домаћинство, тешка конфекција, ћебад, вреће, теписи, ужад, позамантерија, трикотажне тканине, трикотажни одевни предмети и чарапе.

У исто време, 2017. године, у Италију, Русију, Немачку, Хрватску, БиХ, Црну Гору, Француску, Словенију, Аустрију, Шведску и друге државе Србија је извозила радну одећу, панталоне, сакое, сукње и комплете, шалове, рукавице, купаће костиме, мајице, поткошуље, пиyаме, спаваћице и одећу од крзна. У структури извоза највише су учестовале чарапе – хула-хоп, самодржеће, доколенице, затим грудњаци, лагани yемпери од вештачких материјала, мушке памучне панталоне, поткошуље и мајице, гаћице од синтентичког предива, производи за камповање, канапи за везивање од ПЕ, текстил превучен и неткан, теписи, хаљине од синтетичког влакна...


У производњи одевних предмета 35.744 запослених

По подацима Привредне коморе Србије, на крају 2017. године у производњи текстила било је запослено 11.829 радника, у производњи одевних предмета 35.744, а у производњи коже и предмета од коже 13.728.  Највећи раст запошљавања те године забележен је у производњи одевних предмета – 1.957, а најмањи у производњи текстила – 349.


Поменуте године, по подацима ПКС-а, Србија је највише увозила текстилна предива и тканине из Турске, Италије и Немачке. Са свих тржшта највише су се увозила предива, рубље за домаћинство, импрегриране и корд тканине, деним тканине, трикотажне тканине и хула-хоп чарапе. У индустрији одевних предмета и крзна у Србију се највише увозило из Кине, Турске, Бангладеша, Италије и Индије. С тих тржишта највише су се увозили yемпери, конфекција и доњи веш. Из других држава увозили смо мушке поткошуље, мушке памучне кошуље, јастуке од синтетичких материјала...

Зараде у индустрији одевених предмета и крзна, показују подаци ПКС-а, и на крају 2017. – а тако је било и на крају прошле –међу најнижима су у Србији. Тако је нето плата текстилних радника у 2017. години била 35.897 динара, а у децембру прошле још мање – 33.584.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 118.0719
Најновије вести