НАФТА У СРБИЈИ На пољима код Турије родило 2,5 милиона тона црног злата

Идући од Србобрана ка Турији, путник се неминовно сусреће с изузетно плодном земљом, али види и пумпе које богатство црпе из великих дубина под земљом.
naftna busotina, NIS
Фото: нис

Нафтно поље на том потесу једно је од више од 50 нафтних и гасних којима управља „Нафтна индустрија Србије”, једина компанија у нашој земљи која истражује и производи нафту и гас.

У близини Турије нафта се производи око тридесет година, а истраживања о томе да ли је има и да ли се може експлоатисати сежу у прошлост. То потврђују речи директора погона „Средњи Банат” Биљана Елезовића, који истиче да су на нафтном пољу „Турија север” прва испитивања рађена још током Другог светског рата, али се на потврду чекало више деценија – до 1988. године, када је потврђено да испод плодне црне бачке земље има и црног злата.

– Експлоатација нафте на нафтном пољу „Турија север” започела је 1991. године, а од тад је избушена укупна 101 бушотина, од којих је тренутно у процесу експлоатације 63 – каже Елезовић. – У нешто мање од три деценије с тог нафтног поља произведено је око 2.500.000 тона нафте и око 99.000.000 кубних метара гаса. Извесно је да ће се на том нафтном пољу радити и у будућности јер је прошле године урађен главни рударски пројекат којим су дефинисане резерве црног злата и смернице даљег рада. 

2.300 метара дубина с које се вади нафта

Да на том пољу нису видљиве препознатљиве пумпе за експлоатацију нафте, мало ко би могао и претпоставити да на том простору има црног злата. Пумпе су у њивама на којима се успешно гаје различите пољопривредне културе. По Елезовићевим речима, процес експлоатације нафте је херметичан, нема загађења околног земљишта, примењује се савремена технологија, а експлоатација се одвија на два начина – дубинским пумпањем на клипним шипкама и уз помоћ дубинских електричних центрифугалних пумпи. На нафтном пољу постоји и лабораторија, а процес производње и отпреме нафте непрестано се контролише.

Фото: нис

Он истиче да је последњих десет година на том нафтном пољу избушено 26 бушотина, од којих су две из прошле већ у експлоатацији, а ове године избушена је једна истражна бушотина. Указујући на то да се производња одвија у складу са светским стандардима, Елезовић истиче и да се велика пажња поклања еколошкој безбедности, да се улаже у нову технологију истраживања и савремену опрему у производњи, те да је на нафтном пољу „Турија север” комплетно реконструсана инфраструктура, уграђени су нови мерни уређаји, замењени цевоводи, сви процеси производње су аутоматизовани и остварене су значајне уштеде. 


Седам деценија истраживања

Ове године обележава се седам деценија откако се у Србији истражује нафта јер је 10. фебруара 1949. године у Зрењанину основано Предузеће за истраживање и производњу нафте. У јулу те године ерупцијом гаса на гасном пољу Велика Греда у јужном Банату откривено је прво лежиште угљоводоника, а производња гаса почела је 1952. Исте године откривено је прво нафтно поље у Јерменовцима, где је производња почела 1956.


– Нафтно поље „Турија север” по много чему је специфично јер су бушотине на дубини од око 2.300 метара, што је знатно више него на другим пољима. Тачка стињавања нафте је 33 степена Целзијуса па је било неопходно изоловати цеви којима се она транспортује. То је и разлог што се нафта с тог поља до рафинерије у Панчеву транспортује ауто-цистернама, а не нафтоводом. Уз то, на том нафтном пољу је проценат искоришћености гаса пре пет година био око 75 одсто, а сада је око 97 процената, а гас који се издваја током производње користимо за сопствене потребе – за загревање објеката и рад когенерацијског постројења за производњу електричне и топлотне енергије. И на другим локацијама

НИС-а изграђене су нове компресорске станице, мембранска постројења за припрему гаса, односно издвајање ЦО2, когенеративна постројења и мале гасне електране, а у Острову, код Костолца, и на Палићу – системи за компримовање природног гаса – рекао је Елезовић.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.9384
Најновије вести