Лажна боловања и сада могу да се казне отказом

Привредна комора Србије је још током прошле године, а на захтев привредника, тражила да се мења Закон о раду, и то у делу који се односи на могућност спречавања злоупотребе привремене спречености за рад од стране запослених.
Foto: Youtube/printscreen
Фото: Youtube Printscreen

Другим речима, тражила је да се послодавацима омогући да радницима које ухвате у лажном боловању дају отказ.

Суштинапрелога за измену Закона о раду, како је објаснио ПКС, заправо је у томе да се законски омогући послодавцима да затраже извештај здравствене установе на основу којег би се утврдила оправданост боловања уколико је у току једног месеца проценат запослених који су били одсутни био већи од десет одсто. Тек ако се у том поступку утврди да је дошло до злоупотребе права на боловање, послодавац може раднику уручити отказ.Иако је неизвесно када би могло доћи до измене и допуне

11 одсто запослених било на боловању из неоправданих разлога

Закона о раду, о лажним боловањима се већ дуже води полемика између послодаваца и синдиката, а крајем прошле године у њу се укључио и министар за запошљавање, рад, социјалну и борачку политику. Наиме, ресорни министар Зоран Ђорђевић поновио је лане да је боловање већ дефинисано у садашњем Закону о раду, додајући да је његовим чланом 179 јасно прецизирано како се користи боловање и како послодавац може проверити да ли је запослени заиста на боловању. Тај члан Закона о раду и сада омогућава послодавцима да, уколико не верују у налазе лекара опште праксе, могу директно од начелника здравствене установе да затраже поновно вештачење лекарског налаза.


Тешко доказиво

У пракси, веома је тешко доказати лажно боловање, поготово када је реч о психичким оболењима запослених, које најчешће изазивају стрес, страх, неизвесност очувања радног места, економска ситуација, ситуација у породици... С друге стране, нико не може оспорити да се боловања често отварају баш у време када на њивама има највише посла и када запослени настоје да зараде и ван радног места. То се најчешће догађа у пролеће и у јесен, а последица је тога што запослени од зараде на радном месту не могу да живе па им је потребна додатна зарада. Дакако, то није довољно јако оправдање за злоупотребу боловања, али јесте тема о којој треба разговарати и за коју треба тражити решење.


Послодавци пак већ увелико користе управо тај члан Закона, а доказ за то је податак да су у првих десет месеци 2017. године покренута 1.322 поступка контроле привремене спречености за рад, од чега у 708 случајева на захтев послодаваца. Но, исте те године контрола Републичког фонда за здравствено осигурање показала је да је око 11 одсто запослених било на боловању из неоправданих разлога. Због тога је Министарство здравља најавило ригорозније контроле боловања које би требало да одговоре на питање на шта се највише „извлаче” радници када их лекари проглашавају неспособнима за рад на одређено време.

1.322 поступка контроле привремене спречености за рад

Синдикати сматрају да нема потребе да се та одредба Закона о раду мења јер је питање злоупотребе боловања и сада њиме регулисано. Послодавац својим општим актом и сада може да уреди на који начин ће контролисати да ли је неки радник на боловању оправдано или не. Уколико послодавац сумња да је радник узео неоправдано боловање, подноси захтев лакарској установи, која обавља супервештачење запосленог, али то чини на сопствени трошак. У синдикатима тврде да немају нијадан доказ из судске праксе у којем је послодавац после контролног прегледа доказао да су радник или лекар злоупотребили боловање. Тим пре, наглашавају у синдикатима, што радници код приватног газде мање иду на боловање него претходних година због страха од отказа. Зато се често догађа да на посао долазе болесни. Уз то, синдикати тврде да ретко који послодавац упућује своје раднике на годишње систематске прегледе који би дали увид у здравствено стање свих запослених, па би било и мање злоупотреба.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.5291
Најновије вести