Кикиндски Тоза Марковић и даље између опоравка и стечаја  

КИКИНДА: Стечај је поново закуцао пред погонима кикиндског гиганта опекарске индустрије “Тоза Марковић” д.о.о , јер је “Сбербанк Србија” АД из Београда пред Привредним судом у Зрењанину покренула предстечајни поступак, у намери да наплати своја потраживања, због непоштовања плана враћања дугова насталих из времена неуспеле приватизације и раније вођеног стечаја.
toza markovic
Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Банкари су се позвали на прецизиране обавезе за измирење дуга у складу са усвојеним Коначним планом реорганизације који је потврђен 18. маја 2016. године. 

У Привредном суду у Зрењанину по захтеву “Сбербанк Србије” експедитивно је 8. фебруара донето решење о покретању предходног стечајног поступка по предлогу поднетом два дана раније, за привременог стечајног управника именован је Василије Јовановић из Зрењанина.

Наложене су очекиване мере у оваквим околностиума, надлежни  из “Тозе” позвани су да се изјасне о предлогу за отварање стечајног поступка. За 1. март је и заказано рочиште ради расправљања о постојању разлога за отварање стечаја, банкарима је наложено да на име предујма трошкова стечајног поступка уплате 1,25 милиона динара, али је у међувремену стигла потврда да је “Сбербанк Србија” одустала од пократања стечаја, тако да је даља судбина фабрике ствар нових договора. 

Директор “Тозе Марковића” Владимир Илић изјавио је да кикиндска фабрика, заједно с већинским власником ЈП “Србијагас” преговара са банкама о начину исплате дуговања насталих у ранијем периоду. Од кикиндског гиганта “Тозе”, посрнулог у приватизацији, на име ранијих дугова највише потражују банкари, а после окончања стечаја годину дана је трајао грејс период за враћање дугова.

Практично, кикиндска фабрика потврдила је да може успешно да ради, али јој је цех из неуспеле приватизације и стечаја – омча око врата.

Према речима директора Илића фабрика је 2017. годину пословала позитивно и остварила профит од 250 милиона динара, али када се од тога плате камате банкама и оно што је урађено, чист профит износио је 30 милиона динара.

Међутим, према утврђеном програму фабрика би после грејс периода на име ранијих дугова годишње требала да отплаћује 3,5 милиона евра.

Сада смо дошли до чињенице да фабрика може годишње банкама да плати од милион до милион и по евра, али не можемо да враћамо 3,5 милиона евра. Стога већ неко време кроз преговоре се тражи компромис и заједничко решење које ће задовољити повериоце и власнике. Када неко у преговорима није задовољан, као у овом случају “Сбербанка”, поднет је предлог за стечај, који је после наше интервенције повучен, објашњава Илић. 

Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Директор “Тозе” напомене да ће таквих ситуација вероватно бити још у наредном периоду, док се не дође до коначно прихватљивог договора, јер ако банкари буду терали по своме и фабрика се не ишчупа из њиховог “загрљаја”, Илић сматра да се ствари могу завршити и лоше.

Менаџмент “Тозе” у овом тренутку види четири модела решења у превазилажењу настале ситуације, али Илић напомиње да се већински власник за сада није изјаснио о тим опцијама.

У прекомпоновању власничке структуре приликом затварања стечаја претпрошле године већински власник кикиндске фабрике с двотрећинским улогом постао је ЈП “Србијагас”.

Директор Илић сматра да је могуће направити нови договор са банкама, при чему би им се објаснило да фабрика не може да годишње плаћа више од 1,5 милиона евра на име дуговања, а да банке отпишу затезне камате и нађу реалан обрачун вредности капитала који је уложен у “Тозу Марковић”. 

Други могући модел је да “Србијагас” преузме дуг фабрике од банака, па да му фабрика плаћа обавезе. Трећи начин је да се уђе у озбиљно тражење стратешког партнера који би откупио дуговања и са “Србијагасом” направио договор о вођењу фабрике.

За “Тозу” је заинтересован озбиљан стретешки партнер и његови представници већ пола године посматрају стање у фабрици.

Четврта солуција је отварање стечаја, који је најнеповољнији за државу јер губи капитал који је конвертован.

“Тоза Марковић” има обавезе према повериоцима предвиђене планом реорганизације, односно, да враћа дугове настале због лоше приватизације и вођеног стечаја.  Дуг приликом затварања стечаја од око 50 милиона евра, смањен је јер је део конвертован у капитал “Србијагаса”, чиме је ова компаније постала већински власник фабрике. Преостао је дуг од 34 милиона евра који би фабрика требало да отплати у наредних 10 година, подсећа Илић.

За годину дана грејс периода, када није имала обавезе да плаћа дугове из претходног периода, на основу свих мера које је менаџмент предузимао у договору са “Србијагасом”,  кикиндска фабрике је показала да може да ради, па су погони упошљавани пуним капацитетом, евидентан је повратак на домаће и инострано тржиште, а успевају се измиривати све текуће обавезе.

У “Този је инвестирнао у нову опрему за производњу плочица, а за месец дана треба да почне и производња црепова већег формата. Упркос недаћама услед дугова наслеђених из претходног стечаја производња  тече несметано, тако да ће наредна грађевинска сезона бити спремно дочекана.

Лањска производња црепа и плочица била је знанто већа него претходних година, а за ову годину захваљујући новом програмима плочица и производњом црепа већег формата, планирана је производња и продаја 34 милиона комада црепова и 1,9 милиона квадратних метара керамичких плочица.

М. Митровић

Zox
18.02.2018 • 12:38
Pa Ikicu smanji reziju i sluzbena kola
tata i striko
18.02.2018 • 22:08
tata i striko dali deci firmu da se igraju malo...kad vole deca
bane
19.02.2018 • 15:38
Jedino zlo je sto ce posteni radnik da ispasta !!! A fukara se uvek izvuce!
EUR/RSD 117.5515
Најновије вести