Војнић: Низ нерешених питања и даље остаје отворен

НОВИ САД: Председница Хрватског националног већа у Србији Јасна Војнић каже да се национална заједница којом председава суочава са низом отворених питања која остају без одговора, али је истовремено нагласила да је сусрет два председника, Вучић-Китаровић, договорио низ корака, након чега су ствари почеле да се решавају.
Jasna Vojnić/FoNet/Ognjen Stevanović
Фото: FoNet/Ognjen Stevanović/Jasna Vojnić

"Није да се ништа није догађало. Заједница смо која воли примећивати помаке. Влада Србије је дала новац да се откупи кућа Јосипа бана Јелачића у Петроварадину", рекла је Војнићева за војвођански јавни сервис, додавши како спомен обележје Бана Јелачића неће бити само место окупљања Хрвата, те да ниједан пројекат није у циљу гетоизације Хрвата.

Као један од проблема наводи незаступљеност Хрвата у институцијама државе, као и немање статистичких података о запослености у јавним, државним институцијама.

"Један од основних проблема је то што нема више од једног посланика у српској скупштини. Тренутно имамо једног посланика, али немамо загарантован мандат", казала је Војнић.

Према њеним речима, постоје негативна искуства и са покушајима да ђаци основних школа уче хрватски језик, указујући на "ширење страха" и кампању која наводи и усмерава људе на доношење одлука.

"Позвали смо представнике власти да дођу у Бачки Брег, да са неколико позитивних речи охрабре ученике да уписују хрватски језик...То је изостало", истиче она.

Наводи да је сто одсто првака било заинтересовано за хрватски језик, а када се, како каже, по селу почео сејати страх да ће доћи Томпсон и сл., за хрватски језик се поновљеном анкетом изјаснила половина.

Упитана зашто је одабрала да у Београду, у амбасади, буде њено прво појављивање пред новинарима, рекла је да хрватска заједница није имала седницу већа у главном граду јер нема адекватан простор.

"Још нисмо имали седницу већа у Београду, имамо право на пет седница годишње и увек у неком другом месту где живе Хрвати. Разлог зашто нисмо никад у Београду је зато што немамо простор. У Београду живи седам хиљада Хрвата, то није занемарљива бројка. Треба нам простор и за веће и за удружења", поручила је Војнићева.

Хрватима у Београду долазе удружења из Хрватске, одржавају се књижевне вечери и потребан је примерен простор, каже.

"Након свега смо одлучили да одржимо конференцију (у амбасади) нерадо, али, нажалост једино то има ефекта", закључила је председница Хрватског националног већа.

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести