ТВОЈА РЕЧ Јелена Вујовић (22): Циркус је спој свега

НОВИ САД:Чике и тете које гледамо у циркусима, кад нека трупа реши да гостује баш у нашем граду или околини, делују као да су из другог света, да нам нису блиски и да не живе као и ми.
1
Фото: Дневник/ С. Шушњевић

Међутим, није баш у потпуности тако. Идеалан пример томе је Новосађанка Јелена Вујовић која је десет година тренирала ритмичку гимнастику, потом је уписала архитектуру на ФТН-у где је тренутно апсолвент, а у међувремену је почела да се бави и циркусом. Да, врло необична и наизглед неспојива комбинација.

- Заправо, ни нема никакве везе једно с другим - објашњава Јелена. - Архитектуру сам уписала случајно. Мој тата је волео тај део света, па сам и ја заволела уз њега. Размишљала сам да упишем Академију, фотографију, али је ово део који има и уметност и техничку страну.

Колико можеш да повежеш геометрију и прорачуне са гимнастиком и циркусом?

- Можда је веза то што постоје дисциплина и истрајност у оба. Ред који сам научила у гимнастици, фокусираност на нешто, све то ми је помогло на факултету да истрајем.

А обрнуто? Колико има архитектуре у плесовима?

- Скоро ни мало. Мени је то био вентил уз све што радим.

Што си одустала од ритмичке гимнастике?

- То је спорт у ком каријера траје кратко. У последње време се то продужава, али углавном, кад кренеш на факултет престаје бављење спортом у професионалне сврхе, а ја сам имала неку повреду кичме с 18 година. Тад сам већ десет година тренирала. И даље сам у ритмичкој гимнастици, радим као тренер код моје тренерке.

Онда си прешла у циркус?

- Да. Имала сам један период када сам тражила чиме бих могла да се бавим с обзиром на то да сам се повредила, а нисам тип који може да седи мирно и да ништа не ради. Гимнастика је јако комплексна, има гомилу дисциплина у себи. Покушала сам да се нађем у свету циркуса, али у граду се то није нудило. Случајно сам на Фејсбуку нашла радионицу ваздушних акробација и одушевила сам се. Сад сам у циркусу неких годину и по дана.

И шта све радиш?

- Почела сам од свиле и ринга, то су акробације у ваздуху. Онда сам почела да вртим пои, а онда сам схватила да се користи и обруч, па се и тиме забављам. Сад желим све да пробам. Циркус је спој свега. Има спортску страну, укључује и сцену на којој мораш да испричаш неку причу.

Где себе видиш даље? Докле мислиш да ћеш се бавити циркусом?

- Мислим да ћу остати у циркусу, то није спорно. Размишљам да, кад дипломирам, путујем и видим какве су могућности циркуса у свету, јер се код нас тек афирмише и покушавамо да направимо сцену. У иностранству већ постоје академије.

Постоје академије за циркус?!

- Да, да. Циркуске академије. Имаш пријемни, зависи како где. Идеш на радионице за драмски део, снагу, плес, акробације, па идеш на пријемни и треба да имаш своју тачку и ето...

Је л’ планираш тако нешто?

- Размишљам још увек. Још ми треба тај период да видим шта је све могуће и колико је изводљиво, и да ли то заиста желим да урадим.

Значи, није да баш планираш да се бавиш архитектуром?

- Планирам! Планирам да се усавршавам и у том пољу, али тренутно мислим да је време за циркус, јер већ касним с годинама. А и треба да будеш физички активан. Што се тиче архитектуре, највише бих волела да имам неку своју радионицу и да ово знање које имам искористим за прављење лампи, или за сценографију. Занимљиво ми је да се бавим дизајном.

Па, да. Практично можеш да спојиш обе љубави...

- О томе највише и размишљам.

Како изгледа кад погрешиш на сцени?

- Е, па супер! Имала сам проблем с тим јер сам скоро и почела да наступам. Имала сам трему. Али, на крају нешто импровизујеш, само наставиш даље. Нико ни не сконта. Дешава се.

Л. Радловачки

EUR/RSD 117.9693
Најновије вести