Празнични дани тешко падају људима који су у депресији

НОВИ САД: Време празника и породичних окупљања код људи који су сами и усамљени или код оних који имају депресију уме да погорша стање.
1
Фото: pixabay.com

Док се сви окупљају и радују заједништву и прославама, они се осећају лоше и напуштено, а некада западају и у тежа стања. Психијатар др Бранка Бјелица каже за “Дневник” да је депресија стање из којег човек може да изађе, јер се лечи особа која је у том стању, а не болест.

- Када човек “исклизне” и уђе у стање депрсије, то ће пре препознати окружење и породица, него пацијент, јер се промени понашање. Човек постаје замишљен, забораван, забринут, налази се у неком стању лебдећег страха и напетости. Повлачи се из друштвених релација, осамљује, губи вољу за послом и радни елан, а повлачи се и из брачних и свих породичних релација. Погледајте зато свог партнера или пријатеља, закључите у каквом је стању, видите да ли му нешто недостаје, јер су најближи људи они који би први требало да помогну - наводи др Бјелица.

Уколико је неко од детињства склон повлачењу у себе и из друштва и други то препознају као депресивно стање, па чак и ако потражи стручну помоћ, временом би таква особа требало да научи да препозна западање у депресију и да спречи њено продубљивање.

- Требало би да посегне за механизмима који ће га попут заштитног преокрета вратити у друштвено окружење, које ће да га анимира, јер не треба да дозволи да се депресија продуби. Депресија не настаје сама од себе. Човек се одвојио од природе и своје суштине, није спреман да иступи, а има периоде фрустрације у животу. Природа нас учи да се постројимо различите животне циклусе, који се смењују. Човек би требало да се здраво храни, да пости, бави се јогом, да се придржава неких годишњих циклуса и да своја очекивања, као и понашање, прилагоди томе - саветује др Бјелица.

Зими се људи мање друже, не ангажују се на успостављању односа и уласку у друштвене групе. Др Бјелица каже како нису усамљени сви људи који су сами, али да исто тако могу да буду усамљени и они који имају некога и нису сами. Велико је питање и да ли нека особа има сувише велика очекивања од себе, живота, окружења.


Маскирана депресија

- Најгоре је ако је депресија маскирана неким соматским тегобама, па људи осећају кнедлу у грлу, пате од несанице, имају бол у желуцу, вртоглавицу, а несвесни су да је то депресија и то је начин на који се испољава - упозорава др Бјелица.


- Можда је у питању погрешно перципирање ствари. Заборављамо да ти људи треба да пораде на повезивању са другим људима, како би прекинули усамљеност и упадање у депресивно стање. Можда превише очекујемо од других, а сами мало предуизимамо. Требало би да се анимирамо, позовемо људе, организујемо дружење са њима. И велики песник Милан Ракић је рекао “Кад срце запишти, мисао је крива”, а свима се дешава да им свакодневно велики број тешких мисли прође кроз главу. Међутим, треба их само пустити да прођу - напомиње др Бјелица.

Фото: Dnevnik.rs

Уколико депресивно стање траје дуже и околина то не примети, а пружање руке се не види, онда људи треба да потраже стручну помоћ, психолога или психијатра, односно психотерапеута. Др Бјелица наглашава да не треба да се бежи од разговора са стручњацима.

- Ако желите да изађете из тог тешког стања, поделите своје тешке мисли. Некада је потребно да се осветле тешке животне ситуације и после разговора све ће изгледати мање тешко и мање нерешиво. Постоје, наравно, и драматичне животне ситуације, као што је губитак најближих и постоји период жаловања, који траје од 40 дана до шест месеци. И народно предање каже “ни у добру се не понеси, ни у злу се не понизи”, јер некоме туга остаје довека, али то не мора да се види - сматра др Бјелица.

Човек себе потцени у неком тренутку, а прецени све око себе и чини му се да су ствари непроменљиве, те да је у зачараном кругу. Терапеут то “пресложи” и онда је човеку лакше да сагледа ситуацију. Др Бјелица каже како се људи најлошије осећају пред зору, јер следи нови дан, који доноси нову напетост. Међутим како дан одмиче, људима је све боље. Како наводи, најмање самоубистава је у новембру, децембру и јануару, а највише у априлу, мају и јуну.


Допринос технологије

- Савремена технологија може да олакша живот људима који имају породице далеко од себе, јер могу стално да комуницирају са фамилијом. Проблем је што је многим старијим људима ова технологија страна, па се не сналазе - каже др Бјелица.


- Погубно је у депресивним стањима посезати за психоактивним супстанцама, као и алкохолу, јер ће ефекат тренутно бити бољи, али не и друштвено адекватан, већ неприхватљив за околину. Када је најтеже, обујте удобну обућу, обуците се и идите у шетњу. Пружите корак и исправите поглед. Можда ћете тада ухватити нечији поглед или неко ваш поглед и схватићете да нисте сами - прича др Бјелица.

Њена пропорука свима је да се посвете раду и фокусирају мисли на тај посао или неки хоби. Они који могу, требало би да узму кућног љубимца, јер ви њему пружате пажњу, а он вама узвраћа љубав.

- У депресивном стању човек констатује шта све нема, али се расположење мења, како се мења перцепција. Музика, мириси, додир, свашта може човеку да промени расположење - наводи др Бјелица.

Љубица Петровић
 

EUR/RSD 117.3269
Најновије вести