Едукативне видео-игре и апликације за децу и од деце

Хтели ми то или не, цео свет је постао „мобилан”, у чему не заостаје ни најмлађи нараштај, те је уобичајено да се са уџбеницима, прибором и ужином у школску торбу пакује и – телефон.
mobilni telefoni
Фото: pixabay.com

Да ли их треба потпуно забранити јер ремете час или наставници, сврсисходним коришћењем, ипак могу навести воду на своју воденицу?

Предност данашњих џепних сокоћала, која достижу капацитете персоналног рачунара, те пружају приступ разним изворима података било где на планети, могла би се искористити у извођењу наставе. Посебно када се има у виду да Министарство просвете, у ери дигитализације школства, то не би коштало ни динара – наводи се у научном раду „Коришћење мобилног телефона у настави” Габора Корошија и Петера Естелецког, насталом на темељу истраживања у општинама Сента, Кањижа, Бечеј, Сомбор, Суботица, Апатин, Ковачица, Бачка Топола и Нови Сад. Хотимични узорак од 455 ученика и 49 наставника указао је на осетну разлику у мишљењу између оних који седе за клупом и катедром, те показао да наши наставници истински не препознају могућности нових технологија. Док су просветари оценили да ученици своје паметне телефоне користе за хватање бележака у тек 27 одсто случајева, 72,2 одсто младих од 15 до 18 година их је демантовало, сматрајући у сличном проценту да је то добра база за прикупљање корисних информација, али, на жалост наставника, и за коришћење уместо пушкица. Преко 40 одсто ученика сврху је нашло у ширењу знања и истраживању, а нешто више од 50 одсто у утврђивању градива током пауза између часова.

Према речима Радославе Коњевић, оснивача првог летњег компјутерског кампа за децу у Србији „Комп камп”, комбинација предавања и употребе мобилних уређаја, из аспекта развоја и мотивисаности ученика, уз инвентивност просветног кадра, може сигурно дати добре резултате.


Уџбеници са QR кодовима и на језицима мањина

Како би осавременило своја издања, новосадско одељење Завода за уџбенике је ове школске године припремило интерактивне додатке на словачком и мађарском језику. Тако читанке за пети разред имају посебан формат дат у облику QR кодова, малих црно-белих слика које помоћу једноставне и бесплатне апликације у мобилним телефонима воде до жељеног линка. Преко кодова ученици могу да чују уметничке интерпретације датих или допунских текстова, погледају видео или добију додатне информације о обрађиваном градиву и на тај начин шире видике.


– И код нас су доступне едукативне видео-игре и апликације за различите предмете: за српски језик „Вучило – Долина магичних речи”, за упознавање света око себе и савладавање читања и писања „Забавно учење за децу”, те више њих за енглески и немачки језик – наводи она. – У нашем кампу деца праве едукативне видео-игре за географију, биологију и математику, те чине прве кораке у креирању сопствених мобилних апликација. Циљ рада је да овладају новим алатима и софтверима како би рачунар употребљавали у корисне сврхе, а не само за играње, одлазак на Џoutube или за четовање. Са својих 65 година, могу рећи да разумем и млађу и старију генерацију. С тим у вези, веома ценим рад на побољшању и усавршавању нових могућности у образовању које спроводи „Образовно-креативни центар”. Њихови семинари помажу кадровима у просвети не само да разумеју потребне алате, ток рада и праксу која се тражи у савременом добу, већ се осврћу и на психолошке аспекте оног што чини успешног едукатора. 

Пошто 12 година ради у неформалном образовању са децом узраста од 8 до 15 година, наша саговорница урадила је кратку анкету међу познаницима-професорима, која је показала њихову креативност и обученост да децу уведу у свет где ће технологија бити обавезна за сваки посао који буду радили у животу.


Забране и изузеци

Мобилни свакако одвраћа пажњу уколико се не користи уз сарадњу и надзор професора, сматра наша саговорница, додајући да ограничења употребе истих постоје и у много савременијим и уређенијим друштвима.

– У Канади су дозвољени уколико се користе у здравствене или пак образовне сврхе, које допушта инструктор. Многим европским школама дата је опција да саме донесу одлуку, док у нашем Закону о основама система образовања и васпитања (члан 83) стоји да је тежа повреда обавеза ученика употреба мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у сврхе којима се угрожавају права других или у сврхе преваре у поступку оцењивања.


– Као пример добре праксе у средњој музичкој школи показала се апликација Метроном, као и друга, за снимање коју, док свирају, користе сами ученици ради накнадног преслушавања. Када се обрађује дигитална комуникација на часовима информатике, мобилни су и те како корисни јер је један део плана и програма немогуће одрадити на старим школским рачунарима. Њима није место у учионици приликом провере знања, али за диктат из српског или енглеског јесте. Закључак је да га свакако треба уврстити у наставу јер су тада часови далеко интересантнији и продуктивнији, а ученици мотивисанији.

– У нашем кампу, поред осталих, постоји и правило „унплуг”, тј. телефони су искључени, осим на предавањима о специјалним софтверима за мобилне уређаје. Никада није било злоупотребе, атмосфера је опуштена, а деца жељна да направе корисне апликације. Пример из последњих неколико месеци, на који смо поносни, јесте да су наши бивши кампери, након освојених значајних награда, позвани у Шангај на светско такмичење, где ће представити своју ВР апликацију која квадриплегичарима омогућава управљање машинама и кућним апаратима искључиво погледом.

На питање на који начин данашњи ђаци најбоље и најрадије уче, дала је конвенционално-неконвенционални одговор.

– Најбоље уче када добро загреју столицу, то се вековима не мења. А најрадије данас уче уз музику, тј. обавезне „слушке” у ушима. И то им треба дозволити, без поговора. Коме прија, наравно. Мој син Теодор је прави пример: после завршене Јовине гимназије, стипендиста Универзитета Ryerson у Торонту, Онтарио, на студијама компјутерских наука, асистент на истом Универзитету за предмет Data Structures Course Management Form, а истовремено ментор у приватној школи математике и физике за основце и средњошколце – закључила је.        

С. Милачић

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести