До сада одштампано само 34 уџбеника за мањине

БЕОГРАД: Прошло је десет месеци од потписивања меморандума Министарства просвете са саветима националних мањина о штампању уџбеника, али је од планираних 100 до сада штампано само 34 уџбеника. 
7-udzbenici.jpg
Фото: Dnevnik.rs

То није прошло незапажено ни у извештају Европске комисије, која је анализирала докле се стигло у реализацији акционог плана за поглавље 23. 

Застој у штампању уџбеника на језицима националних мањина, за који у Министарству наводе да је и до мањина, могао би да буде камен спотицања на путу Србије ка ЕУ. 

Државни секретар Министарства просвете Анамарија Вичек појашњава да су меморандуми са саветима националних мањина потписани да би се омогућило штампање уџбеника на језицима мањина ван законских рокова. 

"Са неким националним мањинама постоји застој, јер је по анексима уговора предвиђено да предложе и Министарству доставе имена аутора за писање недостајућих уџбеника. Имена аутора нисмо добили од албанске националне мањине ", каже Вичек за Тањуг. 

Њихов предлог је, каже она, да се билатералним споразумима то уреди, тако да од предвиђених 43 уџбеника за албанску националну мањину није штампан ни један.

Осим албанске, постоји проблем и са бугарском мањином, јер при Заводу за унапређење образовања и васпитања нема говорника бугарског језика који би радио на вредновању предложених уџбеника.

"Због тога је Министарство просвете објавило конкурс, како би имали целокупну листу за све језике националних мањина за одобравање уџбеника", појашњава она.

Од 11 планираних уџбеника за штампање бугарске мањине, већ је одштампано 10, а у процедури одобравања је преостали један уџбеник.

Потешкоће постоје и за штампање уџбеника на бошњачком, где је од предвиђених 14 уџбеника штампан само један.

"Уџбеници на бошњачком нису одговарали стандардима квалитета које Завод за унапређење образовања и васпитања очекује. У више наврата указано им је који су проблеми и очекујемо да нам доставе исправљене уџбенике", нагласила је Вичек.

Највише уџбеника одштампано је на мађарском и словачком језику, а Вичек каже да су то најбројније мањине у Србији.

Циљ министарства је, појашњава она, да сви уџбеници на језицима мањина за основно образовање што пре буду доступни, а да се у наредном периоду обезбеде и уџбеници за средње школе.

Акционим планом предвиђено је да се уреде билатерални споразуми између министарства просвете Србије и држава матицама националних мањина, а Вичек каже да су проследили званичне дописе министарствима Албаније, Бугарске, Хрватске, Мађарске, Румуније, Словачке и да се још само очекује одговор из Албаније.

"Имамо добру сарадњу са Саветима националних мањина. На последњем састанку позвали смо их да предложе све теме које сматрају да су битне да буду у билатералним споразумима, а неке од тема односиће се и на уџбенике националних мањина", појашњава она.

Саветница председника Хрватског националног већа Јасна Војнић каже да је веће у последњих 14 година својим средствима штампало 84 уџбеника, а да је потписивањем меморандума Министарство просвете преузело ту обавезу на себе.

"Од потписивања меморандума до данас штампано је осам уџбеника и још четири су у просецу одобравања. Другим моморандумом потписали смо да се штампа јос 17 уџбеника и сви су у процедури, ниједан није завршен", појашњава она.

Сумира да је од 189 уџбеника Хрватско национално веће само штампало 84, да је од државног новца одштампано осам, а да велики број уџбеника још није одштампан.

"Надамо се да ћемо од следеће школске године имати све уџбенике за основну школу. Уџбеници за средњу школу се не помињу, али очекујемо да ће и то питање бити покренуто", појаснила је она.

Како каже, не може рећи да је презадовољна динамиком штампања уџбеника, али наглашава да су се ствари покренуле и да би у наредних неколико година могли имати одштампане уџбенике и за средњу школу.

EUR/RSD 117.5959
Најновије вести