Депресија узрок 800.000 самоубистава годишње у свету

Према подацима Светске здравствене организације из 2017. године, процена је да од депресије у Србији пате 419.302 особе, односто пет одсто популације, што је више од светског просека који износи 4,4 одсто.  
Depresija

Како  наводе, из Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", поводом Светског дана здравља посвећеног депресији, ова болест је један од водећих узрока оптерећења становника болестима у Србији и циљ овогодишње кампање, је да се мотивише што већи број особа са знацима депресије да што пре потраже адекватну и стручну помоћ.

Батут наводи да је у укупном рангирању, базираном на данима изгубљеним због неспособности услед депресије, међу 18 одабраних поремећаја здравља,  депресија је била на четвртом месту и примећено је да више оптерећује жене код којих заузима треће место, док је код мушкараца оптерећење депресијом на петом месту. 

У студији Глобално отерећење болестима, које су спровеле Светска здравствена организација и Светска банка, 2000. године, депресија је заузимала четврто место од 96 најчешћих болести са учешћем од 4,4 одсто у укупном оптерећењу болестима у свету. 

Према том извору, до 2020. године са учешћем од 5,7 одсто депресија ће заузети друго место, а 2030. године са учешћем од 6,3 одсто постаће водећа дијагностичка категорија у укупном оптерећењу болестима у свету. 

У саопштењу Института за јавно здравље се наводи и да се у Европи бележе како друштвене, тако и економске последице депресије и да су само директни и индиректни трошкови лечења депресије у Европи процењени на 118 милијарди евра или 253 евра по становнику и чине један одсто европског БНП-а. 

Депресија је узрок 800.000 самоубистава годишње на светском нивоу. Самоубиство, као узрок смрти, заступљено је са само 0,9 одсто у општој популацији, а код болесника са депресијом заступљено је са 15 до 20 одсто. Забрињава податак да самоубиство представља други водећи узрок смрти међу млађом популацијом узраста од 15 до 29 година.

Депресија се може јавити у сваком животном добу, али њена учесталост је најизраженија у адолесценцији, достиже врхунац у средњем добу, посебно код жена у репродуктивном периоду.

Депресија у детињству више се не сматра ретком појавом, јер се преваленција депресије у овом узрасту креће у распону од 0,5 до 2,5 одсто, с тим да је чешћа код адолесцената и износи три до четири одсто. 

Батут наводи и да најновије студије показују тенденцију померања првих симптома депресије према све млађем узрасту. Сматра се да око 12 одсто адолесцената и три одсто деце доживљава симптоме депресије, при чему до пубертета нема значајнијих разлика у учесталости депресије међу половима.

Ризик од депресије повећава се два до четири пута после пубертета, посебно код особа женског пола. Подаци показују да 40-70 одсто младих узраста 15-24 године са депресијом најчешће има још неки ментални поремећај, а углавном су то поремећаји у вези са злоупотребом средстава која стварају зависност. 

Светска истраживања су показала да је депресија двоструко чешћа код жена, што је посебно изражено у узрасту између 18. и 64. године. 
Депресија после порођаја је чест облик депресије код жена у генеративном она износи 10-20 одсто и јавља се код једне од шест жена после порођаја, а чак код 60 одсто жена, депресија после порођаја представља и прву епизоду депресије у току живота.

Симптоми депресије после порођаја могу да се јаве рано, 24 часа након порођаја, али се типично јављају између друге и 26. недеље после порођаја.

Депресија је уобичајена код старијих особа, али се често занемарује и не лечи и само у САД приближно 15 одсто старијих од 65 година или скоро шест милиона људи, болује од неког облика депресивног поремећаја. 

Овај број је вероватно и већи, јер старије особе не придају значај симптомима депресије, сматрајући их нормалном појавом старости и жале се на различите физичке тегобе. 

EUR/RSD 117.3739
Најновије вести