Ана сања да стане пред велики симфонијски оркестар

Ана Милисављевић је ученица генерације Музичке школе „Јосиф Маринковић“ у Зрењанину. И будућа диригенткиња. Ана је, наиме, полагала пријемни испит на Музичкој академији у Београду, на смеру дириговање, и уверена је да ће од јесени бити студенткиња на овом одсеку.
ana
Фото: Приватна архива

Иако је у зрењанинској Музичкој школи завршила инструментални смер, клавир, у класи професорице Мелите Мироновић, Анин животни сан је да – диригује.

– Моји родитељи су музичари, а мама је и професорка у школи. Са музиком се дружим од рођења. Некако врло рано сам знала да желим да будем диригенткиња. Сада ће ми се тај сан и остварити – прича Ана Милисављевић.

Не само што је дириговање један од најтежих одсека на академији, на ком примају само два студента, него и пријемни траје пет дана.

– За мене је дириговање најкомплексније, јер обухвата све музичке дисциплине и пружа ми могућност да покажем све своје музичке способности. Дириговањем сам очарана, то је све што мени треба од музике. План ми је да завршим академију овде, па да школовање наставим у иностранству. А сан ми је да једном станем пред велики симфонијски оркестар, филхармонију или велики хор и да, на пример, диригујем Бахову Мису у Х-молу. То сада изгледа јако далеко, јер пред оркестар нећу стати у наредних десет година, али сам сигурна да ће се то једном догодити – уверена је Ана.

Не само што је тешко уписати и студирати, него је дириговање и физички тешко.

– Мора много да се ради на физичкој припреми, дневно и по пет – шест сати. Потребно је да се вежба пред огледалом, да се вежба постава руку, тела… Упала мишића је код дириговања стандардна ствар. И диригент, за разлику од оркестра, стоји. Али, то мени ништа није тешко, једва чекам – каже наша саговорница.

Признање ученица генерације Ани значи много, али јој највише значи то што је у Музичкој школи стекла велико знање, што је са хором много путовала и много видела, и што је кроз школовање стекла пријатеље за цео живот.

– У души сам класичар, па ми је на првом месту Бах. Следе Моцарт, Рахмањинов и Дворжак, и онда Бетовен. А кад нисам класичар, онда сам рокер. Слушам Битлсе, Пинк Флојд, Квин – истиче Ана.

Лето ће, каже, искористити за одмор, јер ће иза ње бити одрађен један велики посао. Планира да се дружи са пријатељима, можда нешто мало и да ради.

– А онда од јесени убацујем у пету брзину, јер почиње период мог музичког образовања који сам чекала цео живот – завршава разговор Ана Милисављевић, ученица генерације Музичке школе „Јосиф Маринковић“ и будућа диригенткиња.

Жељко Балабан

EUR/RSD 117.5783
Најновије вести