Захтеви за легализацију оружја од данас до 16. јуна

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић донео је наредбу у којој се наводи да власници нелегалног оружја могу да поднесу захтев за легализацију од 16. марта до 16. јуна ове године, објављено је у Службеном гласнику.
1
Фото: МУП Србије, Заплењени илегални арсенал

Како се наводи, они који поседују нелегално оружје могу га предати у власништво државе, без накнаде. Надлежни објашњавају да се неће спроводити поступак доказивања порекла нелегалног оружја нити утврђивања одговорности за његово неовлашћено држање и ношење.

Ова наредба ресорног министра односи се на власнике који имају оружје из категорија А, Б и Ц.

На сајту МУП-а се наводи да у категорију А спадају минско-експлозивна средства, аутоматско кратко и дуго ватрено оружје као и оно скривено у другим предметима и оружје са пригушивачем. У категорију Б спада свако оружје (кратко, дуго, полуаутоматско, репетирајуће, једнометно, двометно, са олученим и глатким цевима), док се у категорији Ц, између осталог, налази онеспособљено, старо оружје и његове модерне копије које не користе метак са централним или ивичним паљењем, ваздушно оружје.

Предходна легализација оружја спровођена је од 1. јуна до 1. октобра 2017. године. За та четири месеца предато је 1.100 различитог оружја и муниције. Како је након завршетка те кампање предочено, предато је 57.000 комада муниције и 315 комада бомби и минско-експлозивних средстава. Међу оружјем је била и једна неиспаљена зоља.

Током четири месеца 2017. грађани су за 660 комада оружја, које по закону може да се региструје, поднели захтев за регистрацију.

У овом периоду физичка и правна лица могу регистровати оружје за личну безбедност (пиштоље и револвере), ловачко оружје (ловачке пушке и карабине), спортско оружје (малокалибарске пиштоље и револвере, малокалибарске пушке и ваздушно оружје) и конвертибилно оружје за које не поседују одобрење Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Све то, наравно, под условом да испуњавају прописане критеријуме полиције.

Најгрубље процене показују да земљом циркулише око 900.000 нелегалних кратких и дугих цеви

Занимљиво је да је да легализација уследила само након годину дана од претходне. Грађани су, подсетимо, за четири месеца 2016. , током акције која је спроведена у исто време као и 2017., предали 61.755 комада муниције и 926 комада оружја. Полицију су, поред осталог, предали 114 комада различитог аутоматског оружја, 298 бомби и 116 минско-ескплозивних средстава.

Министарство унутрашњих послова било је задовољно постигнутим. У Националној асоцијацији за оружје оценили су, међутим, да су резултати легализације били скромни. Сматрају да би боља медијска кампања дала и боље резултате. Подсетили су тада на то да је 2015. године током легализације предато више од 7.500 комада оружја и више од 150.000 комада муниције.

Нико нема прецизне податке о томе колико је нелегалног оружја и муниције у рукама наших грађана. Број регистрованих комада је око милион, а најгрубље процене показују да земљом циркулише чак 900.000 нелегалних кратких и дугих цеви. Уколико је тачна друга бројка, то значи да је у земљи укупно око два милиона, што легалних, што илегалних „цеви”! 

Легално оружје није проблем јер су власници у великој мери савесни. Проблем су, дакле, цеви у илегалном поседу. Иако су ратови на простору бивше Југославије одавно престали, последице тих оружаних сукоба и те како се још увек осећају – управо у шверцу, односно доношењу илегалног оружја с ратишта у Србију. Неки те пушке, пиштоље, револвере, минско-експлозивна средства продају, други их још негде скривају. И ово је за њих још једна прилика да се отарасе тог баласта. За њих је то и амнестија јер илегално поседовање оружја и минско-експлозивних средстава подлеже и законској одговорности. А казне нису мале – могу бити новчане и затворске.


За 25 година седми позив добровољцима

Од 1992. до ове године ово је седма легализација оружја у Србији. Највећа предаја илегалног оружја била је 2003. године, током полицијске акције „Сабља”. Грађани су самоиницијативно предали више од 35.000 илегалних убојитих цеви. У том периоду предато је и 23.848 захтева за легализацију оружја које је било у поседу грађана.


Стручњаци су указивали на то да је добро што је рок за легализацију дужи јер је раније био само месец. У Националној асоцијацији за оружје, међутим, указују на једну мањкавост: приликом регистрације оружја за личну безбедност, по њиховој оцени, неоправдано је да се плаћа порез од око 30 евра. Таква ставка нигде у Европи не постоји и, по њиховом мишљењу, то би могло бити кочница већем одзиву грађана за легализацију


Грађани Србије трећи у Европи по количини оружја

Крајем 2017. године у свету је било више од милијарду комада ватреног оружја у 230 држава, показало је истраживање Женевског института за међународне студије. Од тог броја, 857 милиона комада је у власништву цивила, односно 84,6 посто.

По укупном броју ватреног оружја доминирају Сједињене Америчке Државе, чији држављани поседују чак 393 милиона комада ватреног оружја. На другом месту је Индија са 71 милион комада а на трећем Кина с готово 50 милиона комада.

Србија и Црна Гора су на трећем су месту у свету и првом у Европи по количини оружја које посједују грађани у односу на број становника – 39,1 комад на 100 становника.

Босна и Херцеговина је на 11. месту, са 31,2 комада, а Македонија на 13. мјесту, са 29,8 комада оружја на 100 становника.

На листи 25 топ-рангираних држава је и Косово; налази се на 18. мјесту, са 23,8 комада на 100 становника.


Подсећања ради, за недозвољено држање и промет оружја запрећено је до десет година затвора. МУП је покренуо иницијативу да се та казна повећа на 12 до 15 година и да се уједно одузима новчана корист остварена илегалним прометом оружја.

М. Бозокин

Фото: МУП Србије

EUR/RSD 117.5825
Најновије вести