ТРАНЗИТ ОПАСНЕ ДРОГЕ Падају дилери хероина, али шверц не престаје

НОВИ САД: Припадници Министарства унутрашњих послова – Службе за борбу против организованог криминала, пресекли су крајем прошлог месеца још један ланац кријумчарења хероина, запленили три килограма тог наркотика и ухапсили три особе.
Zaplena heroina foto: MUP Srbije
Фото: МУП Србије

Због постојања основа сумње да су починили кривично дело неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога ухапшени су двојица Београђана и Новопазарац. Њима су лисице стављене у тренутку примопредаје хероина, на ауто-путу Београд–Ниш.

Новопазарац је ухапшен када је из возила, косовских регистарских ознака, извадио шест пакета хероина, које је покушао да преда двојици из Београда, који су такође ухапшени на лицу места.

Упркос бројним запленама, кријумчарење хероина не престаје. У просеку се заплени око 20 одсто количине хероина произведеног у свету, односно око 400 тона годишње, највише у Ирану и Турској (више од 60 одсто свих заплена у Европи), као главном чворишту кријумчарских рута према Западној Европи.

Просечна цена хероина у земљи производње је 3.000 евра килограм. У зависности од дела руте, та цена се вишеструко увећава, тако да у земљама одредишта (Западна Европа) достиже 30.000-40.000 евра килограм.

По проценама УНОДЦ-а, кроз југоисточну Европу се кријумчари 60-65 тона хероина годишње.

За кријумчарење хероина „балканском рутом” користе се превозна средства у друмском и железничком саобраћају, најчешће аутомобили и шлепери с храном и кварљивом робом да би се избегло дуже задржавање на граничним прелазима. Хероин се сакрива у шупљине или у специјално израђен простор у резервоару, испод пресвлаке зида пртљажника, у одељак за мотор, гуме и слично.

Због актуелизације севернобалканске и јужнобалканске руте кријумчарења хероина, централнобалканска кријумчарска рута, која пролази преко територије Србије, постала је мање актуелна. До промене актуелности појединих балканских рута кријумчарења дошло је због интензивнијег коришћења нове саобраћајне инфраструктуре (ауто-пут Приштина–Драч) и поморских лука (Албанија и Грчка) на јужнобалканској рути. На то утиче и интензивније кријумчарење хероина поморским путем из Азије директно према Јужној и Западној Европи, о чему сведоче веће заплене у лукама Грчке и Холандије, као и црноморским лукама (севернобалканска рута).


Килограм хероина и до 22.000 евра

Килограм кријумчареног хероина се на локалном тржишту може набавити по 19.000 до 22.000 евра. Организоване криминалне групе и криминалне групе које се баве уличном продајом хероина зависницима нуде грам по 20 до 25 евра.

По проценама, број корисника те дроге у Србији креће се између 10.000 и 25.000.


У централнобалканску руту која води преко Србије спајају се  кријумчарски канали који воде из правца Македоније (делом преко Косова), из Албаније, такође преко КиМ, и из Албаније преко Црне Горе, у Србију. Анализа заплена указује на то да су и даље актуелне тачке кријумчарења хероина у Србију гранични прелази Градина из Бугарске, Табановци из Македоније и Мехов крш из Црне Горе.

Због смањене актуелности централнобалканске руте за кријумчарење хероина, организоване криминалне групе у Србији активност све више усмеравају на снабдевање локалног тржишта, предочавају у полицији. Оне ангажују курире који су или вишеструки повратници или лица која немају криминалну прошлост. Та лица, по налогу чланова ОКГ-а који претходно организују комплетан кријумчарски канал, одлазе у земље порекла хероина и друмским саобраћајем га континуирано, у количинама од два до пет килограма, кријумчаре у Србију.

М. Бозокин

EUR/RSD 117.5937
Најновије вести