Суд одбио захтев за рехабилитацију Милана Недића

БЕОГРАД: Виши суд у Београду одбио је захтев за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића, потврђено је Танјугу у том суду.
milan_nedic
Фото: Youtube Printscreen

На ову одлуку подносиоци захтева имају право да уложе жалбу Апелационом суду у Београду који треба да донесе правоснажну одлуку у року од 30 дана по пријему решења.

Суд је одбио захтев за рехабилитацију којим је тражено да се поништи Уредба Владе ФНРЈ којом је Милан Недић проглашен за народног непријатеља и на основу које су му одузета грађанска и имовинска права.

У саопштењу суда се прецизира да је 11. јула Виши суд у Београду донео решење којим је одбио као неоснован захтев предлагача за рехабилитацију сада покојног Милана Недића.

Предлагачи су захтевом тражили да се утврди да је генерал Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога, као и да је ништаво решење Трећег народног среског суда за град Београд од 31.01.1946. године о конфискацији имовине генерала Милана

Недића од дана доношења и да су ништаве све његове правне последице.

Одбијеним захтевом тражено је и да се утврди да су ништаве административне Одлуке Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача Ф.802 без датума, Ф.802/I од 02.05.1945. године, Ф.802/II од 03.08.1945. године, Ф.802/III од 17.09.1945. године, Ф.802/IВ од 13.08.1945. године и Ф.802/В од 01.12.1945. године, Одлука Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача

бр. 2407 од 5.07.1945. године од тренутка њиховог доношења и да су ништаве све правне последице, укључујући и казну конфискације имовине, а да рехабилитовано лице се сматра неосуђиваним, навиди се у саопштењу суда. 

Одбијен је и предлог предлагача за преиначење захтева за рехабилитацију Недића из поднеска од 09.07.2018. године којим захтевом је тражено да суд утврди „да је генерал Милан Недић лишен живота без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога“. 

Суд није објавио образложење овог решења, уз напомену да ће одлука суда у поступку рехабилитације Милана Недића бити објављена на интернет страници Вишег суда у Београду, када постане коначна (правоснажна).

Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница. Наводно је у притвору извршио самоубиство, а никада није објављено где је сахрањен.

Поступак за рехабилитацију Недића инициран 2008. године, али је расправа пред судским већем, којој присуствује и јавност почела у децембру 2015. године.

Суд је током поступка саслушао десетак сведока и историчара.

У току поступка, суд је одбио право јеврејским општинама да се умешају у поступак и оспоравају враћање грађанских права Недићу, а ту одлуку је потврдио и Апелацион суд, будући да је ово "једностраначки поступак" који се води по правилима ванпарничног поступка и нема "друге стране".

Поступак по захтеву за рехабилитацију изазвао је негодовања у јавности, будући да један део грађана сматра да је Недић злочинац и да суд треба да одбије рехабилитацију.

Милан Недић контроверзна личност послератне Србије

Милан Недић чију је рехабилитацију суд данас одбио био је једна од најкотроверзијиних личности српске историје, јер је његов лик и дело делило јавност на оне који га сматрају за издајника и злочинца и оне који су га сматрали патриотом који се борио за интересе спрског народа током немачке окупације.

Процес по захтеву за његову рехабилитацију пред Вишим судом у Београду последњих неколико година обновио је поделе у домаћој јавности, а сведоци који су саслушавани током судског поступка имали су опречне ставове о Недићевим делима због којих је после рата био проглашен за народног непријатеља.

Недић је на почетку Другог светског рата био постављен за председника српске “Владе народног спаса”, која је према неким историјским тумачењима била “марионетска влада” немачке окупационе власти чији је задатак био да се лакше угуши устанак у окупираној Србији. 

Као премијер српске Владе у Другом светском рату, Недић је сматран одговорним за активости у вези са холокаустом Јевреја и логором на Бањици, као и прогоном комуниста, односно антифашиста.

Наводно је био фасциниран немачким националсоцијализмом и покушао је да уреди Србију по угледу на Трећи рајх. 

Са ослобођењем Србије повукао се са Немцима у Аустрију, покушавајући да организује отпор новој комунистичкој Југославији. 

После немачког пораза се предао западним Савезницима, који су га изручили новим југословенским властима. 

Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница.

Наводно је у притвору извршио самоубиство, а никада није објављено где је сахрањен.

Међутим, током процеса за рехабилитацију пред Вишим судом у Београду било је и другачијих сведочења о његовим активностима током рата. 

Историчар Бојан Димитријевић током сведочења је тврдио да Недићева влада, као ни сам Недић не могу бити одговорни за холокауст, јер до краја 1943. године није могао да контролише припаднике својих безбедносних структура.

Димитријевић је рекао да су 1942. године, по наредби немачког генерала Мајснера Недићевој влади била одузета полицијска овлашћења.

Овај историчар је тврдио да је главна карактеристика Недићеве владе била борба против комунизма који је у то време, како је навео, био сматран највећим злом за Србију. 

Према његовим речима, српске структуре власти у окупираној држави бавиле су се само евиденцијом Јевреја и евентуалним скривањем под српским именима.

"Послове привођења, затварања у логоре и ликвидације вршили су искључиво Немци, њихова полиција и Вермахт", рекао је историчар сведочећи у процесу рехабилитације.

Димитријевић је такође рекао да сматра да Недић није веровао у немачку идеологију и није био германофил.

"Ја мислим да је хтео да сачува Србију и да је радио у интересу српског народа", рекао је Димитријевић суду.

Његов колега, Драган Алексић сведочио је да ниједна одлука Милана Недића у вези са концентрационим логором Бањица, не носи његов потпис.

Како је овај историчар сведочио пред судом, Недић је имао сазнања шта се у том логору дешава, али није имао никаквог утицаја на то.

Босиљка Кујунџић, односно мати Јевросима из манастира Тројеручица, посведочила је како ју је Влада Милана Недића избавила из немачког логора Тополска шупа у Београду.

Она је суду детаљно испричала како су њу и њену породицу усташе из Сарајева транспортовале за Београд возом и предале Немцима који су их затворили у логор.

"Милан Недић је ургирао да се из логора деца разместе по кућама Београђана", навела је мати Јевросима.

Међутим, директор Центра "Симон Визентал" у Израелу Ефраим Зуроф није делио њихов став.

Он је рекао да Недићева улога као премијера квислиншког режима који је служио интересима Трећег Рајха довољан је разлог да се одбије његова рехабилитација.

"Неуспех да спасе Србе и Јевреје јасан је доказ да је, из било којих разлога, направио стравичну грешку прихвативши да води марионетску владу која је изневерила грађане Србије", каже Зуроф. 

Он је навео да је током Недићевог мандата убијено 300.000 Срба, укључујући и 80.000 у концентрационим логорима.

Зуроф је подсетио да је Недић јавно позвао народ да не организује никакав отпор окупацији, јер су нацисти формирали окрутну полицију уз претњу да ће убити 50 Срба за сваког рањеног Немца и 100 Срба за сваког убијеног немачког војника.

"Ако је Недић имао икаквих илузија о свом утицају на немачку полицију везану за Србију и српске Јевреје, требало је много пре него што је његова квислиншка влада расформирана да схвати да нема никакву моћ и да је тек марионета у рукама нациста препуштена у потпуности њиховој милости и немилости", истакао је Зуроф.

Суд је данашњом одлуком поклонио веру званичној историји, а коначну одлуку даће Апелациони суд јер подносиоци захтева имају право да се жале на решење којим је њихов захтев за рехабилитацију одбијен. 

EUR/RSD 117.5813
Најновије вести