„Дневник” сазнаје: Ускоро измене Закона о алтернативним санкцијама

Садашња законска решења о извршењу алтернативних санкција могла би ускоро претрпети значајне измене. По сазнањима „Дневника”, могуће је да се повећа висина казне коју осуђени могу служити у својим становима уз наногицу.
kucni pritvor, Ilustracija
Фото: Илустрација

До сада је, подсетимо, тај праг био годину дана. Друга новина је и најава могућности да се осумњиченима, односно окривљенима, може одредити и кућни притвор.

На основу судских извештаја и по статистици, све више је алтернативних извршења казни и мера у држави, али и на подручју које покрива новосадски Виши суд. У три веће групе алтернативних санкција спадају рад у јавном интересу, мере заштитног надзора, као и кућни затвори и притвори, али, за разлику од класичних затворских издржавања судских одлука, овде не постоје такве физичке препреке и обезбеђење. Те санкције се одвијају уз пристанак осуђеног и поверење, а уз релативну слободу и контролу Повереничке службе. 

Суштински алтернативне санкције спроводе се за оне за које суд утврди да је могућност да изврше неко ново кривично дело доста мала и да нису знатно ризични за друштво или по своју породицу. Тежи се томе да они не одлазе у класични затвор, већ да издржају казну у свом окружењу, да не би били издвојени из друштвене заједнице, јер тако нешто само по себи може носити велике ризике. Најчешће се ради о нехатним кривичним делима и о првопреступницима, о младим људима или о онима у зрелим годинама, којима је то кривично дело изоловани случај у животу. 

Председник Комисије Адвокатске коморе Војводине (АКВ) за казнено право Петар Цветковић оценио је за „Дневник” да је потребно изменити границу која по Кривичном законику предвиђа могућност да се казна затвора служи у кућним условима, ако је учиниоцу суд изрекао казну затвора до једне године.

– Кривични законик предвиђа могућност да се казна затвора служи у кућним условима ако је учиниоцу суд изрекао казну затвора до једне године, под условом да се може очекивати да ће се на тај начин постићи сврха кажњавања, узевши у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, држање пред судом, степен кривице и друге околности под којима је дело извршено – каже наш саговорник. – Сматрамо да је тај лимит неопходно кориговати, и допустити да се у просторијама у којима окривљени станује служи казна затвора која би била дужа од године. Сматрамо да би се тиме додатно растеретили смештајни капацитети у пеналним установама, брже би се неки предмети окончали, и осуђени би могли да одлазе на посао и успешније се ресоцијализују.

Према речима Цветковића, низак праг од једне године, упркос природи адвокатског позива, који подразумева залагање да притвор буде укинут и лице буде на слободи, подстиче браниоце да предлажу да се он замени кућним притвором. Практично, тиме у предметима у којима је квалитет доказног материјала који терети клијента на вишем нивоу, а минимална казна затвора нпр. три године, као код дела у вези с опојним дрогама, уз немогућност ублажавања казне, једино преостаје да време проведено у кућном притвору  суд приликом доношења пресуде урачуна у казну. Тако би се премостила баријера од једне године као услова за кућни затвор, али уз рестриктивнији третман јер се ипак ради о притвору у кући.

Када је осуђено лице издржало две трећине изречене казне затвора, оно, или његов бранилац, имају право да поднесу надлежном суду молбу за пуштање на условни отпуст. Том приликом браниоци би требало увек да инсистирају на томе да суд у случају колебања прихвати електронски надзор као опцију Б, а судови у већој мери да имају слуха приликом разматрања списа и доношења одлука којима се усвајају такве молбе осуђених лица којима је преостали део казне мањи од године, и који имају могућност и техничке услове да тај део проведу под електронским надзором, какву алтернативу пружа одредба ЗКП-а. Надзор над условно отпуштеним лицем спроводи повереник према одредбама Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера.     

Како смо писали, на више од 150 кривичних предмета око две трећине чине они који се издржавају уз електронски надзор, с наногицом.  

Иначе, кућни затвор може максимално трајати годину, а након процене суда, па се алтернативне мере и казне изричу људима код којих постоји ниска опасност од рецидива и процена да не угрожавају заједницу. Кривична дела у тим случајевима се махом односе на саобраћај, крађе, ситна имовинска дела и поседовање мање количине дроге за сопствену употребу.


Продужити и време ван просторија

На једној од трибина које су одржане у АКВ-у, у сарадњи Комисије за казнено право и Академије АКВ-а, расправљало се о питањима у вези с посетама лицима којима је притвор замењен мером забране напуштања стана, односно кућним притвором. Било је речи и  о томе како се тарифирају те посете и како се доказује да су браниоци заиста били у посети лицима.

Започета је и дискусија о томе да ли би, осим једног сата дневно, колико лица имају право да буду ван просторија, требало размишљати и о томе да се посебно дозволи да та лица напусте стан да би имала могућност одласка у адвокатску канцеларију ради припремања одбране. Став комисије је да би требало предвидети могућност да тим поводом долазе у адвокатске канцеларије.  


Закон о извршењу ванзаводских санкција и мера усвојен је 2014. године, али су кроз Закон о извршењу кривичних санкција алтернативне санкције и мере уведене у кривично законодавство Србије још 2006. године. У Србији је од јануара 2011. почело извршење мере кућног притвора, односно кућног затвора с електронским надзором.

Осим тог вида санкције/мере, примењују се и друге врсте алтернативних санкција, а то су рад у јавном интересу и условна осуда са заштитним надзором, као и кућни притвор, односно кућни затвор без електронског надзора.

М. Вујачић

EUR/RSD 117.5830
Најновије вести