Велики хидропотенцијал Србије недовољно искоришћен

БЕОГРАД: Хидропотенцијал је поред угља један од најважнијих извора енергије, тренутно чини једну трећину производње струје у Србији, али постоји и велики неискоришћени хидропотенцијал од 1.000 гигавати годишње, рекао је извршни члан управног одбора, Немачко-српске привредне коморе, Мартин Кнап.
hidroelektrana.jpg
Фото: EPA (JEON HEON-KYUN)

Он је на конференцији Технологија и опрема за мале хидроелектране у Србији и Црној Гори рекао, да је циљ да хидропотенцијал буде још више искоришћен у будућности, како би постао још значајнији извор енергије.

"Енергетска стратегија Србије предвиђа да се производња струје преко хидропотенцијала подигне са актуелних 43,5 на око 400 мегават сати до 2030. године, што је десет пута више", рекао је Кнап.

Он је додао да је за остварење тог циља неопходно учешће и других актера осим ЕПС-а.

"Неке реке имају међудржавни карактер, па је неопходно да се коришћење хидропотенцијала на њима уреди међународним договорима", навео је Кнап.

Он је истакао да постоје и мање реке попут Топлице, Црног Тимока, Студенице, Млаве, чији потенцијали могу бити искоришћени, али које су и део система за водоснабдевање.

Вођа овог пројекта и представник Немачко-српске привредне коморе, Стеван Ђурић рекао је да се овај пројекат одржава под покровитељством министарства економије и енергије Немачке.

"Циљ пројекта је да спојимо немачке компаније које се баве одређеним темама, а то су најчешће теме обновљиве енергије и енергетске ефикасности са српском привредом", рекао је Ђурић.

Он је додао да је тема обновљивих извора енергије све више актуелна, а да је један од циљева пројекта и да помогне испуњавање ЕУ директиве која треба да буде испуњена до 2020. године.

"Не постоји велика сарадња Немачке и Србије што се тиче ове области, немачке компаније нису заступљене, али конференције попут ове су покушај 

да разбудимо ту сардњу и да пробијемо лед", закључио је Ђурић.

Директор департмана за енергетику, електронику и телекомуникације на Факултету техничких наука, Универзитета у Новом Саду, Борис Думнић рекао је да је циљ оваквих скупова да се на једном месту скупе људи из ове области како на територији Србије и Црне Горе тако и привредна друштва и предсавници владиног сектора из Немачке.

"Говорници Србије и Црне Горе треба да дају пресек стања како везано за регулативу тако и за процес стицања дозвола, природни потенцијал и опште стање сектора. Немци треба да представе најновија техничка и технолошка достигнућа и да се види како та достигнућа могу да се примене у Србији и Црној Гори како би се овај сектор даље развијао", рекао је Думнић.

Он је додао да у Србији постоји неколико изграђених објеката, и да је снага малих хидроелектрана изграђених у погону преко 40 мегавата.

"Један од кључних проблема за интезивнији развој овог сектора у Србији је постојање неадекватног катастра локација. Катастар постоји, али урађен је давно и ти подаци нису релевантни јер су се од тог тренутка до данас јако промениле хидролошке прилике као и имовинско правни односи", истакао је Думнић.

Он је додао да је добра вест што је у току израда новог катастра локација који ће сагледати све постојеће хидроелектране, све мале хидроелектране чија је изградња у току, као и све оне потенцијалне локације где се могу градити ова постројења. 

"Разлика између мале и велике хидроелектране је законски одређена, за малу хидроелектрану сматра се електроенергетски објекат који користи енергију воде за производњу електричне енергије чија је инсталисана снага до 30 мегавата", закључио је Думнић.

EUR/RSD 117.5796
Најновије вести