У Србији две трећине радника хронично исцрпљено

Више од две трећине Срба пати од хроничне исцрпљености на послу или је било на ивици исцрпљености, наведено је у међународној здравственој студији за 2019. годину која је недавно представљена на међународној конференцији у Берлину.
radnici stariji, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Синдром “изгарања” на послу највише погађа Русе – 72 одсто, Србе – 66 одсто и Пољаке – 62 одсто.

Испитаници у Русији, Србији и Пољској лек за исцпљеност на послу виде пре свега у адекватној накнади за прековремени рад у циљу спречавања стреса. Уједно, чак 57 одсто Срба уверено је да нешто није у реду са данашњим пословним окружењом сматрајући да управо оно изазива исцрпљеност на послу.

Социолог др Нада Новаковић, стручни сарадник Института друштвених наука у Београду,  објашњава за “Дневник” да су радници Србије уморни и исцрпљени због бројних разлога.

- На једној страни су системски фактори, природа капиталистичког система овде успостављеног који је раднике материјално, социјално и културно деградирао и бацио на маргине друштва. Потом је уследио процес приватизације друштвене својине који је масовно раднике остављао без посла. На крају је стигло и флексибилно радно законодавство којим је легализован однос капиталиста и најамних радника али у корист интереса капитала - каже Нада Новаковић.- Укратко речено, радницима је припала неизвесна садашњост и будућност и на то немају готово никакав утицај. Постали су масовни губитници транзиције, приватизације, посла, зарада и свега што им припада из радног односа.

Неизвесност око остајања на послу, нередовне и ниске зараде, непредвидиви услови рада и ван контроле радника, наметнут ритам рада, норми и дневних, недељних и годишњих одмора , по мишљењу Наде Новаковић , су неки од фактора који доприносе исцрпљености радника.

- Ниске зараде су такође узрок што се радник бори да остане на послу, јер ако и то изгуби онда је у још тежој ситуацији. Угрожава и себе и породицу. Поред тога, радник је принуђен и на додатне послове, што га чини још уморнијим и депресивнијим. Све то одражава се и на његово понашање на послу и у породици. Несигурност прихода га приморава да трпи све облике злостављања на послу, а свестан је да је такав рад само понуда, ропски рад, који је далеко од оног у којем се доказује он као потпуна и креативна личност – истиче Нада Новаковић.

На питање како објаснити да велики проценат радника у Немачкој и Француској такође истиче велику исцпрљеност на послу и да ли то значи да су наши радници спремни да неуморно раде без обзира колико су плаћени, наша саговорница одговара да  српски радници не раде неуморно без обзира на плату због високе радне етике, пожртвованости или опште културе већ зато што су на то принуђени.

- Сурова капиталистичка експлоатација одавно је на делу, а ново радно законодвство и економска политика је додатно подстичу. Ниске и нередовне зараде, неизвестан посао, неплаћени прековремени рад, рад празницима и ноћу све су заступљенији у Србији. Ово нарушава физичко и психичко здравље радника, а додатно брише границу између рада и нерада. Због тога трпи и породица, за коју радник има све мање времена- оценила је Нада Новаковић.- За издржавање породице радник мора да се бори додатним радом, што је често недовољно за бег из зоне сиромаштва. Према званичним статистичким подацима сваки трећи грађанин не може да покрије егзистенцијалне потребе породице, а још толико то чини уз велике напоре. Стога радници иду болесни, забринути и преморени на посао, а тамо их чека моћни послодавац и његова неумољива жеља да што више увећа профит. То је у природи капиталисте као таквог, а тек су на другом месту његове личне особине.

Радници иду болесни, забринути и преморени на посао, а тамо их чека моћни послодавац и његова неумољива жеља да што више увећа профит. То је у природи капиталисте као таквог, а тек су на другом месту његове личне особине

Хронична исцрпљеност на послу је само једна страна лоших услова живота и рада српских радника , указује наша саговорница, додајући да се у њој осликвају све невоље на које наилази запослени од доласка на посао, обављања све неизвеснијег и несигурнијег рада до тога да ли ће примљеном зарадом моћи да обезбеди егзистенцију своје породице.

- Рад је темељни облик људске егзистенције који је у савременим условима озбиљно доведен у питање. Постао је све теже доступан, радни однос несигуран, посао се све теже задржава, све мање и нередовно плаћа, а лако се губи и пада у апсолутно и релативно сиромаштво. Страх од губитка посла и зарада је један од највећи и погубно утиче на идентитет радника и преживљавање његове породице. Продуктивност рада не зависи само од радника, али је њихова  хронична исцрпљеност неповољан фактор за раст продуктивности и предузећа. Само здрав, добро плаћен радник који има услове професионалног и социјалног напредовања, с редовном зарадом, осигураном здравственом и социјалном заштитом, синдикално и правно заштићен, има шансе да буде задовољан и продуктивнији на послу. Данас је то више недостижни идеал него стварност за већину радника у Србији – закључује Нада Новаковић.

Љубинка Малешевић

EUR/RSD 117.9384
Најновије вести