У Новом Саду више поскупели стари него нови станови

Квадрат стана у Новом Саду био је на крају 2021. године скупљи у старој градњи за 165 евра а у новоградњи за 120 евра у односу на исти период 2020. године, показао је извештај Републичког геодетског завода о промету некретнима у четвртом кварталу 2021 године.
stanovi, Dnevnik/Filip Bakić
Фото: Дневник/Филип Бакић

Геодете су објавиле да је просечна цена квадрата стана у староградњи у другом граду по броју становника у нашој земљи и седишту покрајинске администрације била 1.395 евра, а да су мало скупљи - 15 евра по квадратном метру, били нови станови 1.410 евра у четвртом кварталу 2021. године.

Стари станови у истом периоду 2020. године коштали су, у просеку, 1.230 евра, што је за 165 евра више по квадрату ако је упореде са ценом квадрата на крају прошле године. Квадрат новог стана крајем 2020. године био је, у просеку, 1.290 евра, а то је повећање за 120 евра по квадрату уколико се упореде подаци из 2021. године, показао је извештај геодета.

Распон цена квадрата кретао се у четвртом кварталу прошле године од најнижег коштања - 230 евра до најскупљег - 2.250 евра у староградњи, док је у новоградњи стан могао да се купи од 420 евра до 2.650 евра по кадратном метру.

У 2020. цена квадрата кретала се од 320 евра до 2.070 евра у староградњи, а у новоградњи од 548 евра до 2.267 евра.

Из извештаја се види и да су се у последњем кварталу 2021. године више куповали стари станови него нови јер су цене квадрата израчунате на основу 928 уговора о промету у староградњи, наспрам 794 податка о купопродаји нових станова. И у 2020. години су се више куповали стари станови, пошто су геодете до података о ценама дошле на основу 740 уговора о купопродаји, а за податке о промету нових станова имали су 704 уговора.

Иначе, у извештају Републичког геодског завода наводе се и подаци да је у укупном промету непокретности у нашој земљи у четвртом кварталу 2021. године највеће учешће имао промет станова, 29 одсто, исто колико је било и у четвртом кварталу 2020. године.

По већим градовима у Србији у четвртом кварталу 2021. године, станови су се највише куповали новцем из кредита: у Крагујевцу 35 одсто, а у градовима Новом Саду, Београду и Нишу 34 одсто.

Највећи удео у укупним новчаним средствима у промету непокретности у Републици Србији имао је управо промет станова са 51 одсто учешћа, односно промет од 902,1 милион евра.    

З. Делић

EUR/RSD 117.3079
Најновије вести