У Новом Саду станове највише купују ИТ стручњаци

ИТ стручњаци до 40 година су најчешће муштерије агената за некретнине, а Руси који у последње време отварају фирме по већим градовима Србије одлучују се за најам станова.
Novi Sad panorama oblaci Dnevnik
Фото: Dnevnik.rs

Иако Руси због кризе у Украјини своје послове пребацују у Србију, и добар део њих се одлучује на живот у главном граду Војводине, нису честе муштерије агената за некрентину. Углавном се одлучују за најам пословних просторија, али и станова за живот.

Родитељи студената, грађани Републике Српске и они који су ранијих деценија за бољим условима живота отишли у иностранство су један добар део купаца станова. 

Како сазнајемо од Данча Слалова из “Статус некретнина”, Руси који купују некретнине су у већини случајева из такозване средње или радне класе и нема их много.

- Руси су и раније бирали Нови Сад за улагање, нема никакве везе рат у Украјини с тим. И код њих је доста развијен ИТ сектор, тако да могу одавде да раде. Код нас највише станова купују ИТ стручњаци, који имају од 28 до 40 година. Поред њих, неретко грађани из Републике Српске купују мање станове. Када је реч о онима из држава Европске уније, то су углавном наши људи који су неко време радили ван Србије, па су зарадили новац који желе да уложе у стан или мању кућу – каже Слалов и додаје да углавном сви они плаћају у кешу.


Регистровано 125 руских фирми

Од почетка рата у Украјини у Новом Саду је регистровано 125 нових фирми из Русије, што је скоро 30 одсто више него током целе прошле године.

Свеукупно, Руси су основали 125 правних лица, у односу на прошлогодишњих 37. Према подацима Агенције за привредне регистре, у Новом Саду је од 24. фебруара до маја, односно за мање од четири месеца, регистровано 100 предузетника из Руске Федерације, и то највише у априлу. Истовремено, у главном граду Војводине регистровао се један предузетник чији је оснивач из Украјине.


Неретко се дешава да држављани Европске уније који немају апсолутно никакве везе са Новим Садом, по савету пријатеља, купе неркетнину, али се најпре добро информишу о свему. Букирају смештај у неком хотелу неколико недеља, подробније се упознају с градом и тек онда бирају некретнину. Већина станове плаћа готовином и бирају мање некретнине и куће ван центра града.

Подаци са тржишта некретнина показују да је оно, након изазова услед пандемије вируса, остало имуно на дешавања у Украјини. Према подацима Републичког геодетског завода, у првом кварталу 2022. године порастао је број купопродајних уговора, али и цена некретнина. Број купопродајних уговора у првом кварталу 2022. године порастао је за 6,7 одсто, у односу на исти период 2021. године, а укупан обим новчаних средстава већи је за чак 22 одсто.

Највише новца у промету свих врста непокретности на нивоу Србије инвестирано је у станове. У ову врсту непокретности уложено је 889,5 милиона евра, што представља 57 одсто удела у укупном улагању у непокретности. У највећим градовима у Србији станови су, из кредитних средстава, највише плаћани у Нишу (40 одсто), затим у Новом Саду (33 одсто), Београду (31 одсто) и Крагујевцу (25 одсто). На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у првом кварталу 2022. године 12 одсто непокретности је плаћено из кредитних средстава, што је за 4 одсто мање у поређењу са првим кварталом 2021. године. Из кредита се најчешће плаћају станови.

На тржишту некретнина осећа се да понуда не задовољава потражњу, која константно расте.

С. Аничић Илић

EUR/RSD 117.3079
Најновије вести