Србија се приближава броју од 10 милиона туристичких ноћења

БЕОГРАД: Србија ће ове године испунити циљеве из стратегије туризма, а то значи више од 3,6 милиона туриста и више од 9,6 милиона ноћења, тако да се приближава магичној цифри од 10 милиона ноћења, изјавио је данас потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.
kopaonik
Фото: Ilustracija/ pixabay.com

На отварању конференције "Туризам Србије - Партнерство за бољу будућност" у организацији компаније "Адриа Медиа гроуп", Љајић је рекао да Србија у наредне две до три године треба да развије још пет топ дестинација, поред Београда, Новог Сада, Копаоника, Златибора и Врњачке Бање, а које би додатно допринеле расту туристичког промета.

Ту, каже, мисли на Палић, Доње Подунавље, Дивчибаре, Ниш и Сокобању.

Нагласио је да Србија мора да прати глобалне трендове у туризму и примењује нове технологије, будући да је туризам пионир у томе, јер се више од половине резервација обавља преко интернета.

Навео је да је 63 одсто свих страних туриста кажу да су за Србију као дестинацију сазнали преко интернета, а 73 одсто њих ререзервисали су смештај путем букинга.

Процена је, каже Љајић, да ће 2025. чак 68 одсто путника на свету бити "дигитални путници" који ће својим путовањем управљати мобилним телефоном.

Србија своју шансу за развој туризма, како је рекао министар, треба да тражи и у новим трендовима и у праћењу потреба савременог туристе, који све чешће иде на краће одморе у мање градске средине које још нису тако популарне дестинације, а које су на међународном тржишту престигле путовања на море, односно одморе на плажама.

Каже и да Србија не треба да "измишља топлу воду" него да своју стратегију у привлачењу туриста даље развија на културно-историјском наслеђу, гостопримству и гастрономији, што су три кључна утиска која наводе страни туристи који долазе у нашу змељу.

"Раније су породична путовања била доминатна, и данас су, али мање доминантна у односу на соло путовања којих има све више. Пероснализовани приступ према сваком туристу је велика новина. Сваки путник је за себе и има своје потребе и захтеве", рекао је Љајић.

Здрава и органска храна је, додаје, нешто ново што туриста тражи, као и контакт са локалном заједницом и упознавање са њеним идентитетом.

Навео је да су истраживања и Светске туристичке организације и Европске туристичке комисије показала да 75 одсто испитаника наводи пет мотива који су кључни за долазак на неку дестинацију, па тако 29 одсто њих каже да су то пирородне лепоте и атракције, 15 одсто гастрономија и 13 одсто градови.

Љајић је додао да девет одсто испитаника наводи упознавање са идентитетом одређене заједнице, а девет одсто аутентично искуство и посебности одређене дестицинације.

Прошле године је у свету путовало 1,4 милијарду људи, што је пет одсто више него у претходној години, али Љајић каже да је то ипак мање него 2017. када је забележен раст од седам одсто.

"Пројекције за ову годину нису тако оптимистичне као што су биле пре неколико година, јер се очекује раст на европском и глобалном нивоу од три до четири одсто", каже Љајић.

Наводи да на то успоравање утичу геополитичке прилике, протекционистичке мере које поједине земље пирмењују према другим земљама, Брегзит и криза у еврозони.

Ипак наводи да су предвиђања за наредну годину да ће раст туризма бити одржив и да ће око 1,6 милијарди људи путовати светом, од чега ће 1,4 милијарди путовати у оквиру свог региона, а 400 милиона људи на различите дестинације шитом света.

Упркос тешким геополитичким, економским и трговинским условима, Љајић каже да су дестинације данас далеко доступније него раније, с озбиром на визне олакшице, директне авиолетове, локост компаније којих је све више и велики технолошки развој.

Навео је да је 1980. чак 75 одсто светског становништа морало да има визу за путовање у неку земљу, а данас је она потребна за 53 одсто светске популације, те да је и у том смислу учињен напредак.

Авиосаобраћај је, каже Лаљић, данас заузео потпуни примат у односу на све друге врсте саобраћаја и чини 58 одсто у укупном тржишту саобраћаја, док је 2000. износио 46 одсто.

У том период је, наводи Љајић, друмски саобраћај "пао" за 10 одсто, са 49 на 39 одсто.

"Ова разлика ће се додатно повећавати у корист авиосаобраћаја", рекао је Љајић.

EUR/RSD 117.4829
Најновије вести