Србија (не)ће правити струју у нуклеаркама

Тренутна ситуација у Европи, недостатак енергената и све чешће најаве да неће бити довољно струје, покренула је причу у неколико земаља Европске уније о томе да се електрична енергија која се производи у нуклеарним електранама корасти више и прогласи зеленом. У томе предњачи Француска, а придружиле су јој се још девет држава ЕУ:-Бугарска, Хрватска, Словенија, Чешка, Словачка, Мађарска, Пољска, Финска и Руминија.
1
Фото: pixabay.com

По речима стручњака за енергетику Милоша Здравковића, много је разлога који иду у прилог нуклераној енергији - економски, стратешки, научни, развојни, еколошки.

- Нуклеарна енергија је најјефтинија енергија, постојање нукеларних електрана добра су ствар и за свет и за нашу земљу - каже Здравковић. - За развој човечанства неопходни су вода, храна и енергија, а будући да је фосилних горива све мање, извесно је да је будућност у нуклеарној енергији. Нуклеарна енергија је зелена енергија и задовољава све еколошке принципе јер емисије ЦО2 из реактора нема, па се сасвим сигурно може рећи да је производња електричне енергије из нуклеарки најеколошкији вид производње електричне енергије на земљи.

Он указује да у Србији постоји мораторијум на изградњу нуклеарних електрана и да би се то променило потебно је да га парламент укине.

- Евентуална изградња била би браунфилд иневстиција која би коштала око пет милијарди евра, а капацитет би задовољио потребе наше земље. Новац би био обезбеђен из фондова оних који производе нуклеране реакторе - каже Здравковић.

Он указује и да у свету има између 440 и 480 нуклераних реактора, од којих је најмање трећина у Европи. У Србији нуклеарки нема, али смо окружени нукеларним реакторима и има их и у окружењу - у Бугарској Козлодуј и Белане, Чернае воде у Румунији, Пакш у Мађарској, Кршко у Словенији, а нуклеарне елекетране постоје и у Аустрији, Швајцарској, Чешкој, Словачкој, Немачкој...

- Производња у нукелераним електранама је безбедна, али су, наравно, акциденти могући, а будући да смо окружени нуклеаркама, то што је нема у Србији, не значи да смо заштићени. Противници нуклеарне енергије указују и да је велики проблем складиштење нуклеарног отпада. Међутим, то је решено још 2011. године, када је Клуб седам нуклеарних сила донео одлуку да су земље које производе нукеларно гориво дужне да га, након што одслужи свој радни век, приме назад и складиште на прописан начин - каже Здравковић.


Позив из Београда

Директор ЈКП “Београдске електране” Раде Баста недавно је рекао да треба укинути мораторијум на изградњу нуклеарних електрана у Србији и размотрити могућност привлачења инвестиције за њихову градњу с обзиром на велику вредност такве инвестиције, као и трансфера знања и технологије које ми не поседујемо.

- Позивам све велике америчке и европске енергетске компаније, као и фондове који су спремни да са Србијом стратешки и инвестиционо уђу у један такав велики пројекат јер сматрам да могу да препознају свој дугорочни интерес, а Србија добије поузданог партнера и додатно обезбеди енергетску стабилност која ће бити главни изазов у наредним деценијама - навео је Баста.

Он је навео да Србија, као једна од земаља југоисточне Европе, има добар геостратешки положај, који треба да искористи у области енергетике како би се остварили стратешки и национални циљеви развоја.


По његовим речима, електричне енергије у свету све ће више недостајати и то није никаква тајна. Тако, рецимо, Електропривреди Србије недостаје 700 мегавата инсталисане снаге годишње, а уз развој индустрије у будућности би тај недостатак могао да нарасте и до 1,4 гигавата.

- У Европској унији се 42 посто електричне енергије произведе из термоелектрана, 26 одсто из нуклеарки, електрична енергија произведена из ветра достигла је 13 одсто, из хидроелектрана је 12 одсто, а четири посто је соларна енергија. У Француској се у нуклеарним електранама произведе чак 80 одсто електричне енергије која се троши, а Данска, која је највећи произвођач електричне енергије из обновљивих извора јер произведе пет пута више него што је потрошња, у различитим периодима године мора да увози енергију из нуклеарних реактора из Белгије и Француске. Дакле, сигурно је да производња струје из нуклеарних електрана има будућност - истиче Здравковић.

Међународна агенција за енергетику прогнозирала је да ће до 2050. године потрошња електричне енергије порасти за најмање 60 одсто.

- Енергија ће бити све скупља и биће је све мање. Промениће се сигурно и проценти када је у питању потрошња енергије у свету. Наиме, тренутно Европа и САД захватају 37,8 одсто светске потрошње енергије, Русија и Заједница независних држава осам одсто, Кина 20, Индија, Бангладеш, Индонезија, Пакистан, Индокина 12 одсто, а Африка свега 4,5 одсто - каже Здравковић.    

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5781
Најновије вести