Војвођански паори се вратили пшеници

За разлику од прошле године када су у ово време стручњаци упозоравали на лоше зимске прогнозе рода пшенице због касне сетве и мање укупне засејане површине, ове године је знатно другачија ситуација и најважнији усев на војвођанским њивама је тренутно у “солидној кондицији”.
Psenica/R. Hadzic
Фото: Dnevnik.rs

Осим тога процењује се да је ове године пшеница у Србији засејана на преко 550.000 хектара што је значајно повећење у односу на претходних неколико година у којима је бележен константан пад површина под хлебним житом.

Према подацима који су прикупљени са терена и анализама стручне службе “Викторија логистике” ове године ће и прихрана пшенице бити много једноставнија у односу на предходне године обзиром да је око 90 одсто пшенице посејано у оптималном року. То значи да и прихрану већине усева пшенице би требало обавити од друге декаде фебруара.

-Обзиром на предходну сушну годину и мале приносе који су остварени код свих култура, при чему је и смањено изношење свих хранива из земљишта па и азота, биће веома значајно да се утврде тачне количине приступачног азота у земљишту Н-мин методом.Такође примена НПК ђубрива ће се морати кориговати у односу на анализе земљишта и временске услове који буду владали – каже Љубица Вукићевић, руководилац стручне службе “Викторија логистике”.

Наиме, примена мањих количина азота од потребних неће моћи да обезбеди максималне приносе, а исто тако, веће количине азота од потребног могу изазвати пребујне усеве осетљивије на болести али и на полегање.

На основу података Пољопривредних стручних служби широм Војводине иако тренутни временски услови погодују развоју болести на стрним житима, за сада није потребно вршити заштитне третмане, а препорука пољопривредним произвођачима јесте да прате појаву и развој болести како би на на пролеће могли правовремено да делују.

У овом моменту озими усеви и даље изгледају добро и имају довољно влаге у ораничном слоју (немају велике захтеве за влагом) међутим уколико се настави период без значајних падавина, првенствено снега, питање је да ли ће усеви имати довољно влаге у пролећном периоду.

-Дужи период топлог, сувог времена, са високом влажношћу ваздуха довео је ипак до повећане бујности пшенице, уљане репице и јечма. Истовремено ови услови погодују развоју и ширењу болести. Пшеница је достигла свој оптимални развој за презимљавање још у децембру и требало је да уђе у фазу мировања ,као и остали озими усеви. Због превелике бујности може доћи и до преверемног полегања озимих усева, до непотребног трошења влаге и хранива у земљишту – каже Љубица Вукићевић.

Према подацима који су прикупљени на терену, за сада је на подручју Војводине, код пшенице регистровано присуство симптома сиве пегавости листа, рђе и пепелнице, док су на усевима уљане репице примећени симптоми суве трулежи  и пегавости уљане репице, али не у неком забрињавајућем обиму. 

Међутим, оно што брине јесу последице прошлогодишње суше чије последице се преносе и на ову годину јер услед недовољних количина падавина у јесењем и делу зимског периода, као и услед енормне суше у 2017, бележи се већ сада дефицит влаге у дубљим слојевима земљишта.

Наиме, ово је време када се стварају прекопотребне резерве влаге у земљишту а оптимално је да то буде путем снежних падавина. Међутим у РХМЗ Србије за сада не нема наговештаја да ће се формирати значајнији снежни покривач у нижим пределима. Због тога постоји могућност да ће и ове године бити дефицит у резервама влаге у дубљим слојевима земљишта, испод 70 цм из којих биљке вуку влагу у завршним фазама раста и сазревања, а што се може одразити на приносе како озимих тако и јарих усева.

Н. Перковић

EUR/RSD 117.4829
Најновије вести