Прање новца и утаја пореза у 314 фантомских фирми

Пореска управа је током прошле године и у првих девет месеци ове открила 314 фантомских предузећа за прање новца и утају пореза. Штета коју су та предузећа нанела

држави процењује се на десет милиона евра. 

Лане је откривено око 230 фантомских предузећа чијим је пословањем државни буџет оштећен за готово 13,5 милијарди динара, што је око десет милиона евра, а за првих девет месеци ове године откривене су још 84 такве фирме, а још није израчуната штета коју су оне нанеле државној каси. По подацима Министарства правде, током прошле и ове године, на основу кривичних дела пореске утаје одузето је 17 станова, 14 кућа и једна бензинска пумпа с перионицом и радњом за поправку возила, а када је реч о кривичном делу прања новца, одузета су три стана, пет кућа, један магацин и 39 локала.

Те фантомске фирме издају лажне рачуне које регуларна предузећа заводе у својим књигама, иако продаје и куповине добара и услуга заправо није ни било. На тај начин порески обвезници противзаконито користе порез исказан на рачунима као претходни порез, иако није плаћен, а потом за толико умањују порез на додату вредност, односно избегавају његово плаћање. Затим та предузећа, након што је привредни субјекат пребацио новац на њихов пословни рачун, подижу ту готовину и враћају је пореском обвезнику, који тако долази до кеш новца за исплату на руке, чиме се даље заобилазе други порези.

Дуго се веровало да фантомске фирме долазе само с егзотичних острва, али последњих година оне се и овде уредно и по закону региструју у Агенцији за привредне регистре с минималним оснивачким капиталом. По правилу су или без запослених или само с једним. Прошле године у АПР-у је било уписано чак 25.790 фирми без запослених, што је готово 28 одсто свих привредних друштава. У тој агенцији истичу да нису све те фирме фантомске.

Пре две године је министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктире Зорана Михајловић, приликом представљања „белих” и „црних листа” грађевинских предузећа рекла да је од 540 фирми на списку, 87 фантомских, односно без иједног запосленог.

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић објашњава да су тендери и јавне набавке најелегантнији начин да се стекне неоправдано велики новац, и подсећа на чувене анексе уговора, који су у грађевини често знали да коштају државу као и цео оригинални уговор.

– Фирме се појављују на конкурсу с нереално ниском ценом, а обећавају квалитет – рекао је професор Савић. – Добију посао, а онда установе да треба обавити још неке непредвиђене радове па се пише анекс уговора, који може бити вредан готово колико и главни уговор. Пошто код нас сви пробијају рокове, то се и не примети. Наравно, у тој игри проценат иде онима који су обезбедили посао, а често се ради о фирми са само једним запосленим, која нема грађевинску оперативу, машине, само једног менаџера који седи по кафанама с политичарима који ће да му обезбеде посао.

Министрарка грађевинарства Зорана Михајловић најављује да ће Влада Србије до краја године донети одлуку о томе да се компаније за наздор над реализацијом великих инфраструктурних пројеката бирају на међународном тендеру, као и да ће оне морати да имају одговарајућу лиценцу. На сваком градилишту, осим инвеститора и извођача радова, мора да постоји и компанија која спрводи надзор, али се често дешава да те компаније буду изабране од самог инвеститора само на домаћем тржишту, и то без потпуног поступка тендера.

– По нашим законима је постојала обавеза да компанија која спроводи надзор не мора да има „велику” лиценцу – рекла је Зорана Михајловић. – Ми сматрамо да таква компанија мора да буде једнако озбиљна као и извођач и као било који подизвођач. У том смислу, те компаније имаће услов да имају лиценцу да би могле спроводити надзор над одређеним пројектом.

Љ. Малешевић

 

Перачирадо раде у грађевинској индустрији

Фантомске фирме служе за утају пореза и прање новца. Оне у легалне токове убацују нелегални новац, али и из регуларних предузећа извлаче готовину. Једна од њихових намена је и да се сакрије идентитет власника и порекло новца. Пракса показује да су „перачи” често повезани с произвођачима грађевинског материјала и грађевинским фирмама јер та предузећа имају много готовине у рукама, а велики део те индустрије је у сивој или црној зони.

EUR/RSD 117.5729
Најновије вести