Жетва уљарица: Паори би да сунцокрет буде 40 динара, а соја 50

НОВИ САД: Жетва пшенице је завршена, рекло би се у идеалним временским  приликама, без кишног периода при убирању усева, па су сада погледи усмерени ка сунцокрету и соји у ишчекивању да време послужи ратаре и да и жетву уљарица заврше без временских осцилација. 
Suncokret Foto: Dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Крајем августа очекује се да почне жетва сунцокрета, а пољопривредни стручњаци за ту уљарицу кажу да биљци не треба кише, да ће и при високим дневним температурама издржати док не стигну жетеоци, и да се, гледајући како усев изгледа на њивама, може очекивати добар род.

За разлику од сунцокрета, којем суша не шкоди, соји је киша преко потребна. Уколико не падне ускоро, каже струка, може се десити да махуне почну да жуте и да отпадају, премда соја, бар за сада, изгледа одлично, па су очекивања да ће жетва почети с првим данима септембра.

Сунцокрета смо ове године посејали на 235.000 хектара, али је преоран на парцелама где је било пополава и временских непогода па сада, по подацима „Жита Србије”, та култура покрива 220.000 хектара, колико је заузела и соја.

Лане је, подсећамо, сунцокрет заузео 245.000 хекара, просечан принос био је 3,1 тоне по хектару па је наша земља имала 760.000 тона. Под сојом је прошле године било 230.000 хектара, добили смо 770.00 тона јер је просечан род био око 3,5 тоне по хектару.

Директор „Жита Србије” Вукосав Саковић каже да се од ове жетве соје и сунцокрета не очекују одступања у погледу приноса, а то значи да ћемо и ове године имати приближно исте количине тих пољопривредних култура, што је довољно за домаће потребе и за извоз.

Лањски сунцокрет је већ продат и прерађен, али соја још није, наводи Саковић.

Имамо, додаје наш саговорник, залихе соје од прошле године, а по грубим проценама, од овогодишње жетве имаћемо око 400.000 тона за извоз.

У погледу цене, Саковић каже да, уколико би жетва сунцокрета кренула сада, откупна цена би била као и прошлогодишња, око 30 динара килограм.


Нова тржишта

Наше потребе за сунцокретом се крећу између 550.000 и 560.000 тона, а количине изнад тих се извозе, предочава Саковић, и додаје да отварање тржишта Турске за сунцокретово уље не значи истовремено и да ће цена те уљарице бити виша.

Нова тржишта, додаје, само отварају могућност да ратари пре продају усев и брже добију новац.


Килограм соје је лане коштао 35 динара, да би касније била 45 динара, подсећа председник Савеза пољопривредника Баната Драган Клеут.

Сматра да нови род соје треба да кошта од 50 до 55 динара, а сунцокрета 40.

Рачуница је изведена на основу тога колико смо новца потрошили за семе, гориво и хемију. Нисмо рачунали наш рад ни коришћење наше механизације, појашњава Клеут.

Пољопривредник из Сенте Ференц Шоти каже да очекује да откупна цена сунцокрета буде између 35 и 40 динара јер би ратари тада могли остварити зараду.

Прошле године килограм сунцокрета на откупном месту у Сенти био је 31,5 динар, рекао је Шоти, и навео да је доста ратара ове године у сенћанском атару посејало више сунцокрета, због веће цене у односу на жито.

З. Делић

EUR/RSD 117.6300
Најновије вести