Здрава храна расте на 21.000 хектара

Органска пољопривредна производња у Србији је све заступљенија и све је веће интересовање произвођача да је покрену, о чему говори повећање њиховог броја и површина под таквом врстом производње - каже за Танјуг саветница министра пољопривреде за органску производњу и чланица организације „Serbia organica“ Ивана Симић.
Organska proizvodnja Foto: Dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

-Тренутно је око 21.000 хектара под овом производњом и има близу 7.000 произвођача. Последњих година је добар тренд раста површина, броја произвођача, али и извоза ове хране - наводи Симићева.

Она наводи да је више фактора који утичу на овакав тренд, а један од њих су подстицаји које даје министарство.

- Подстицаји су претходних неколико година били све бољи. Такође, тренд у свету, па и Србији је да потрошачи све више брину о здравој исхрани, а пандемија је то још више подстакла. Такође, органска производња има изузетан друштвено-економски значај јер је велики чинилац очувања сеоских подручја и идеална је за замље попут Србије, које имају мала газдинства са просеком око пет хектара, а такви произвођачи су све мање конкурентни без производа који дају додату вредност- објашњава Симићева.

За органску производњу одлучило се 7.000 произвођача  

Истиче да има много површина погодних за органску производњу у брдско-планинским подручјима јужне и југоисточне Србије, а делом и у западним и централним деловима земље.

- Морам да додам да седам одсто површине Србије чине заштићена подручја, која су идеална за ову врсту производње. Предност оваквих сеоских подручја на којима годинама није било никакве производње је то да могу брзо да добију статус органских –наглашава Симићева.

Она је изнела податке да је сада свега 0,6 одсто пољопривредног земљишта под органском производњом и истакла да је задатак министарства да у наредних пет година те површине буду повећане на два до три одсто укупног обрадивог земљишта.


Органско сточарство постаје тренд

Саветница министра пољопривреде за органску производњу и чланица организације „Сербиа органица” Ивана Симић наглашава да домаће и страно тржиште траже зачинско и лековитио биље и да се последњих година примећује тренд развоја органског сточарства.

- Органски сточари добијају подстицаје веће за 40 одсто у односу на конвенционално сточарство. Држава произвођачима који су у поступку конверзије рефундира половину трошкова конверзије, а уколико су из подручја са отежаним радом у пољопривреди, добијају 65 одсто помоћи. Ове године је могао да се оствари максималан износ по кориснику од милион динара -рекла је Симићева.


У ту сврху, додала је саветница министра, ове године је уредбом опредељено око 250 милиона динара за органску производњу, а већ наредне године ће та средста бити увећана за више од 60 одсто на 380 милиона динара.

- Органски произвођач може да оствари подстицај од 26.000 динара по хектару, а на тај износ могу да рачунају и они који су у поступку конверзије и стицања статуса органских произвођача - рекла је Симићева.

Она каже да је Србија највише позната као произвођач и извозник органског воћа, али да се све више тражи поврће.

- Корона је променила навике људи, па се све више тражи органско поврће и тражи се извоз смрзнутог поврћа, али су засад мале површине под поврћем и то све апсорбује домаће тржиште - навела је Симићева.      

З. Делић

EUR/RSD 117.5361
Најновије вести