У Тополи испаљено 12 ракета, систем био спреман за рад

БЕОГРАД: „Над Тополом и околином у уторак је испаљено 12 противградних ракета, а систем противградне заштите био је спреман за рад, тврди директор Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Југослав Николић, и додаје да држава има довољно ракета, као и да у овој години утрошено 250.000 динара за њихову набавку за 13 радарских центара.
grad, led, padavine Foto: Youtube/printsreen
Фото: Youtube Printscreen

Николић је као некоректну и политизовану оценио је изјаву председника општине Топола Драгана Јовановића да су воћке у том крају уништене јер, како је рекао, систем противградне заштите не функцинише на прави начин и ракете се не испаљују на време.

''То је некоректна и нетачна изјава. Стрелци су били у станицама сат времена раније и били су спремни да дејствују'', рекао је Николић у Јутарњем програму ТВ Прва.

На питање зашто су онда уништене воћке у Тополи, рекао је да поједини представници локалних самоуправа немају адекватно знање о систему и да коментаришу високо стручну медотологију политизујући догађаје из области коју не разумеју.

''Радарски центар ''Букуља'' испалио је 45 ракета, а над општиином Топола је испаљено 12 ракета. Циљ противградне заштите је да се створе ситна зрна града и она јесу била ситна, али је време било хладно, тако да зрна града нису стигла да се довољно истопе падајући на земљу'', појаснио је Николић и додао су ефекти одбране у складу с дометима струке и науке у свету.

На констатацију водитеља да само Србија и Хрватска у Европи користе ракете као застарели систем борбе са облацима, те да је у свету осигурање најбоља одбрана од града, као и да се користе мреже за наткривање усева и реагенси који се испуштају из ваздуха, Николић је навео да је ракетни систем ефикаснији од најсавременијих технологија које се, рецимо, користе у САД.

''У САД се таквим технологијама остварује ефикасност од 35 до 50 одсто, а ракетним системом чак до 70 одсто. Предност ракетног система је што се директно гађа циљ, док се из авиона, рецимо, избацује одређена врста реагенса на околину'', појаснио је директор РХМЗ-а.

Како је рекао, држава помаже пољопривредницима у борби против града на три начина: субвенционише осигурање, које у општинама као што је Топола достиже до 70 одсто, као и да субвенционише противградне мреже и финансира систем заштите.

На питање зашто стрелци нису боље плаћени, будући да су им примања око 4.000 динара а да обављају важан посао, Николић је казао да је систем успостављен тако што су стрелци у почетку штитили своје њиве и да су радили бесплатно, а да је држава касније почела да их плаћа у складу с могућностима.

Навео је да на шестомесечном нивоу стрелци коштају државу око милион евра, као и да има осматрача који даноноћно раде целе године ризичније послове који се односе на друге временске непогоде, а који су, каже, мање плаћени од стрелаца.

Истакао је и да су локалне самоуправе субјекти система и да имају могућност и право да учествују у суфинанисрању стрелаца на својој територији и да купују додатне количине ракета.

''Оне то углавном и раде, али то не ради општина Топола. Колико се сећам, прошле године су купили симболичних 15 ракета које се испале у једном дејству. Ове године ниједну ракету нису набавили'', рекао је Николић.

Председник општине Топола Драган Јовановић изјавио је јуче да је у уторак Тополу и околину задесио јак град, услед чега су скоро потпуно уништени рани засади трешње и вишње.

Подручје Тополе прошле је године у више наврата захватило јако невреме, а град је нанео велике штете пољопривреди.

EUR/RSD 117.5180
Најновије вести