У појединим селима и 70 одсто њива иде у аренду

Одувек је било да једни обрађују земљу, а други је дају у аренду.
д
Фото: Dnevnik.rs

И једни и други су власници њива. Само што је онима који обрађују то основно занимање и извор егзистенције, док другима пољопривреда није посао већ годишњи приход приде.

У нашој земљи не постоји евиденција о томе ко обрађује своју земљу, а ко је издаје.

– Поуздани подаци не постоје – каже саветник за производна питања у Задружном савезу Војводине Петар Радић. – Тим питањем се код нас нико не бави и сваки податак изнет на ту тему био би по „шац методи” јер се подаци разликују од места до места.

565.000 пољопривредних газдинстава тренутно имамо

На подручју општине Србобран, рецимо, по његовој процени, трећину њива обрађују арендаши, али то не значи да је тако и у другим локалним самоуправама.

Тренутно, истиче Радић, имамо регистрованих око 565.000 пољопривредних газдинстава, а пре пет година било их је 100.000 више.

– Села изумиру и по местима је доста старачких домаћинстава која немају други избор већ да земљу издају у закуп или да је продају – истиче Радић. – Чак више од 40 одсто домаћих пољопривредника је старије од 65 година, а свега два одсто њих користи рачунар ради вођења газдинства. Доста њих без уговора издаје земљу у аренду.

40 одсто паора старије од 65 година

– У Црепаји чак 70 одсто њива од укупно 15.000 јутара раде закупци –каже Ненад Манић из Удружења „Банатски паори”, и наводи да њиве у аренду не издају само старачка домаћинства већ и мали пољопривредници с два-три јутра земље, којима је исплативија аренда него да обрађују земљу. – Код аренде нема ризика ни услед климатских промена ни у погледу цена усева. Земљорадници не морају да стрепе какав ће принос донети усев ни колико ће коштати када доспе за тржиште, па се земља у Црепаји издаје углавном великим пољопривредницима који имају савремену механизацију и остварују повољније услове приликом плаћања трошкова заштитних средстава. Атар у Црпаји граничи се с њивама у катастарским општинама Панчево, Алибунар и Опово па велики пољопривредници и на тим подручјима узимају земљу у аренду, углавном за суво ратарње. Он каже да је у Црепеји хектар узет у аренду од 450 до 500 евра.


Новац или жито

– Висина аренде је ствар међусобног договора власника и земљорадника јер се приликом уговарања цене не узима у обзир само квалитет земље и близина њиве већ и субвенције које даје држава. Власник који не обрађује земљу не мора да региструје газдинство пошто то уместо њега може урадити арендаш па  се и на освову тога прави цена коштања аренде. Ако закупац узме подстицај за себе, аренда је скупља, или је јефтинија ако га прими власник који не обрађује своју њиву – објашњава Киш. – На северу Бачке аренда се по јутру креће од 10.000 до 20.000 динара. Уместо новца, има примера да арендаши дају од 600 до 1.200 килограма жита по јутру.


Пољопривредна удружења, наглашава председник Управног одбора  Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш, указују на то да се морају разврстати они који обрађују земљу од које остварују егзистенцију од оних који је се баве другим занимањима, а земљу на свом имену издају у аренду која им представља додатни годишњи приход.

– Захтевали смо раније да се уради евиденција о томе и да они који обрађују земљу буду уписани као прави пољопривредни произвођачи и на основу тога добију субвенције јер сада и арендаши-пољопривредници и власници земље коју не обрађују имају право на субвенције и дизел-гориво – наводи Киш.

Званична статистика, каже он, показује да домаћи паори уместо пет хектара у просеку све до пре неколико година, сада обрађују 12,7 и најмање још толико узимају у закуп.

З. Делић

Славиша
24.02.2020 • 13:44
Што неко издаје своју земљу у аренду,његова је и има право да ради шта хоће са њом,али је велики проблем,што је држава уништила сва пољопривредна предузећа по селима,и сада је то постало мафијашко деловање са том земљом тих комбината.Ево за пример узмимо само Сомборску општину,општину која је буквално живела од пољопривреде,немаром што бивше што садашње власти,више нема ни једног пољопривредног комбината.Шта смо добили од тих комбината,нарко афере,велики криминал на све стране,а што је нај горе,добили смо празна села,млади напуштају села,објекти бивших комбината зарасли у коров,а увозимо храну свих врста.Али,очигледно је,да некоме ово све иде у прилог,јер да није тако,држава би стала испред тих комбината и све их ставила у функцију,младе запослила,села попунила!
EUR/RSD 117.5101
Најновије вести