Шта доноси Стратегија развоја виноградарства до 2031. године

НОВИ САД: Стратегија развоја винарства и виноградарства до 2031. године почела је да броји прве дане у десетогодишњој примени.
branje grozdja, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Документ је усвојила Влада Србије на истеку прошле године и он заправо представља Програм развоја винарства и винограрарства у наредној деценији, који треба да допринесе да Србија достигне површине под виноградима као и земље у окружењу, повећа удео домаћег вина на овдашњем тржишту више од 30 процената, извоз вина у ЕУ и у треће земље и створи услове за развој винског и сеоског туризма

Програм је настао на иницијативу Савеза винара и виноградара Србије и Министарства за пољопривреду – Сектор за рурални развој, а допринос у стварању Стратегије дали су и министарства за трговину и туризам и за финансије, пољопривредни факултети и Привредна комора Србије.

Полазећи од чињенице да се чокот винове лозе развија до тридесетак година, аутори су сматрали да Стратегија треба да обухвати десетогодишњи период развоја те гране привреде јер се прва берба рачуна од треће године старости лозе, а тек формирана лоза даје солидан принос за рентабилну производњу вина високог квалитета. Програм чине смернице развоја виноградарско-винског сектора као дела пољопривредне производње, трговине, туризма и руралног развоја.

Познато је да наша земља производи најмање количине вина и има најмање активних винограда у односу на земље у окружењу, премда има услове, климу и земљу за гајење винове лозе. Мада су потенцијали ту, парцеле под виновом лозом су уситњене, а удео увозних вина на српском тржишту износи више од 60 одсто.

Зна се да имамо три винограрарска региона, 22 рејона и 77 виногорја, и да је Србија, по подацима Републичког завода за статистику из 2018. године, под виноградима имала 20.466 хектара, али свега 6.700 хектара активних винограда. Зато је у Стратегији развоја винарства и виноградарства изложен план којим темпом треба да се шире виногради и расте производња вина. Лањска вредност тржишта вина износила је 967 милиона евра, а документом је предвиђено да за деценију порасте на 1,187 милијарду евра, да површине под аутохтоним сортама са садашњих осам одсто засада зазуму 20 одсто, а органска производња с данашњих 45 ари за десет година буде на десет одсто укупних површина под виновом лозим, а учешће производње вина с географским пореклом са садашњих 12 процената да нарасте на 30 одсто,

Стратегија предвиђа и да до 2031. године број активних винограда заузме 25.000 хектара, просечна површина винограда да буде пола хектара (34 ара сада), а да број нових винарија сваке године буде пет до десет одсто већи у односу на постојеће.


ИПАРД најзначајнији извор финансирања 

Развој винарства и виноградарства неће моћи без новчаних подстицаја, па се тако у Стратегији рачуна на новац из ИПАРД пројеката и других фондова који треба да буду отворени током трајања Стратегије.

Рачун је да са садашњих 3,4 милиона евра, пројектована вредност буде 148 милиона евра – у просеку 15 милиона евра годишње.

Додатни извори прихода винарима треба да буду и отварање винарија за туристе, али и новчани подстицаји од локалних самоуправа.


Пожељно је да у процесу производње вина учешће младих и жена буде  до 20 одсто у односу на број нових винарија.

Планове је могуће оствари, каже се у Стратегији, доношењем новог закона о вину, који треба да буде усклађен с регулативом ЕУ. Тренутно је на снази Закон о вину из 2009. године, који је последњи пут имао измене 2012. Нова регулатива у првом реду треба да буде прилагођена малим винарима и специфичним потребама и винара и виноградара. Треба, посебно у делу администрације, да омогући дигитални упис у Виноградарски регистар и дозволи пољопривредним газдинствима продају вина с кућног прага. Уједно, потребно је да уреди и актуелне трендове у индустрији вина, попут алтернативних начина производње, на првом месту органску производњу.

За амбициозне планове из Стратегије није потребан само нови закон већ, каже се у документу, и доношење дугорочног програма развоја винског туризма, израда програма развоја ено-гастро туризма као посебног документа у складу са законом који уређује област туризма. Потом треба развијати туристичку винску инфраструктуру и креирати подстицајни амбијет за развој, отварати винске музеје, хотеле, осмишљавати винске туристичке руте, радити на стварању основних услова за пријем и рад с туристима, обезбедити подстицајне мере за развој смештаја у винаријама и виноградима и око њих. Осим министарства за пољопривреду и за туризам, активну улогу у свему томе треба да имају и градови и општине и туристичке организацијем у сарадњи с централном организацијом винара и виноградара.    

З. Делић

Sima
23.01.2021 • 18:46
Zna se ko po srbiji sadi vinograde
EUR/RSD 117.5791
Најновије вести