Рана сетва добра због суше, али рани мраз вреба

НОВИ САД: Ове седмице нису се видели ратари на њивама јер је после прошлонедељног снега и суснежице земља још влажна да би се оранице могле припремати за сетву кукуруза.
setva foto k ivanovic
Фото: Фото: К. Ивановић

Упркос томе, пољопривредници су спремни за најважнији посао у години, али и стрепе због климе јер им, бар за сада, није баш наклоњена. Очекује се да овог пролећа кукуруза буде посејано највише у односу на друге јаре културе, не само у војвођанској равници већ и у другим деловима Србије – на безмало 900.000 хектара.

„Оптималан рок за сетву жутог злата – кукуруза је између 5. и 30. априла, а моменат за то је када је темература земљиште на дубини сетвеног слоја до десет степени, што уз повољну влагу дорпиноси ницању семена за десетак дана“, каже проф. др Драгана Латковић с Пољопривредног факултета у Новом Саду.

 Додаје да период сетве дуг готово месец има и предности и недостатке.

„Рано сејање због могућности пролећног мраза током априла могло би нашкодити тек никлом усеву, премда по неким подацима кукуруз у почетним фазама раста може да поднесе краткотрајне мразеве чак и до минус шест степени, али уз незнатно оштећење листа. Ранија сетва може наудити и тако што у случају нижих дневних температура семену треба дужи период да никне, а то повећава могућност да га нападну болест и штеточине па се онда догађа редак склоп. Међутим, предност раног сејања је што може допринети да се кукуруз боље развија, сазрева и пре обере јер током вегетације, у мају и у јуну, има више влаге у земљи па се биљка метличи и свила пре најкритичнијег периода – могућности појаве суше. Биљка истовремено образује дужи коренов систем, користећи воду из дубљих слојева земље па лакше подноси време без кише, ако је нема, сазрева раније, и тако има и мање воде у зрну за време бербе и напослетку омогућује обраду оранице за следећи усев“, вели проф. др Драгана Латковић.


Семе важно за принос

Семе кукуруза треба да  буде уједначено по облику и крупноћи (калибрирано), добре клијавости, најниже 93 одсто, и чистиће 99 одсто. Уз правилан избор хибрида за свако подручје, време сетве и густина играју значајну улогу, а често и одлучујућу на принос.

„Ратари треба да сеју неколико хибрида кукуруза различите дужине вегетације, односно прво треба сејати сорте које дуже сазревају, а потом хибриде брже вегетације, према ФАО групама зрења“, наглашава проф. др Драгана Латковић.


Истовремено, сетву не треба обавити у кратком периоду, већ је треба растегнути током целог априла, скреће пажњу проф. др Латковић.

„Постепено сејање кукуруза значи и сукцесивну негу усева, бербу и рационалније коришћење пољопривредних машина. Зато се препоручује да се у првој декади априла у Војводини, али у другим подручјима Србије, кукуруз посеје на 15 до 20 одсто планираних површина, у другој декади око 60 одсто, и у трећој, крајем априла, 20 до 25 одсто“, наглашава проф. др Латковић.

Ратари треба да поведу рачуна и о густини реда јер се у протеклих неколико деценија густина сетве мењала, повећавао се броја биљака по хектару.

„Данас имамо хибрида за које се препоручује знатно гушћи склоп и од 75.000 биљака по хектару. Али густина не зависи само од хибрида већ и од плодности оранице и од очекиване количине падавина током вегетације. На плодној земљи и оним подручјима где има више падавина током вегетације може се сејати гушће, и обрнуто, у сушним пределима, где земља није баш плодна, сетва треба да буде ређа. На ораницама где постоји наводњавање усева сетва је гушћа“, наводи проф. др Драгана Латковић.

Проф. др Лактовић каже да, по истраживањима, падавине од октобра до марта и распоред азота по врсти земљишта у пролеће и густина сетве значајно утичу на принос кукуруза.

„Када распоред азота у пролеће није правилан већ је већа количина налази на површинском слоју ораница и нађубри се количином већом од оптималне, бујност биљке је већа, а то подразмева већу лисну површину која нерационално троши зимске залихе воде па је у таквим условима принос мањи. Слабије развијен коренов ситем, превелика бујност и недостатак падавина у летњим месецима, јуну, јулу и у августу, утичу на мањи принос. Када је дистрибуција азота по профилу правилна па се налази у слојевима од 60 центиметара до 1,2 метар, тада се коренов систем спушта дубље у земљиште, користи воду из дубљих слојева па евентуална суша нема већих  штетних ефеката“, објашњава проф. др Драгана Латковић.

З. Делић

EUR/RSD 117.5054
Најновије вести