Пшеница у Војводини посејана, само се чека киша

НОВИ САД: Ратарима је остало свега неколико дана да посеју пшеницу у оптималном року, па ће рок вероватно бити пробијен јер је земља сува, и, док једни сеју жито, сматрајући да је боље семе у земљи него у yаку, други  ишчекују да прво киша накваси оранице па тек онда крену да га сеју.
setva
Фото: Dnevnik (Branislav Lučić)

Прошле године под пшеницом је било 675.000 хектара, што је био својеврстан рекорд незабележен у протекле две деценије. Гледајући тај податак, статистика каже да је жита готово сваке године посејано подједнако у Војводини као и у централним деловима земље. У овогодишњој сетви очекују се, каже директор Удружења „Жита Србије” Вукосав Саковић, да ће тим усевом бити посејано мало више површина него лане. Колико више – Саковић не би да прогнозира, управо због суве климе, која је иста и у Европи па проблеми с којима се суочавају наши ратари, бар у погледу временских неприлика, погађају и оне из околних земаља.

Саковић каже да је до Удружења „Жита Србије” стигао податак да је пшеницом до сада посејно 300.000 хектара, али да се подаци мењају из дана у дан, с тим што треба бити на опрезу јер онима који су посејали, семе није још никло.

Сматрамо да је пшеницом посејано и више од 80 одсто површина, али да се подаци о сетви не шаљу јер се чека киша и да семе проклија, казао је Саковић.

Управо такве претпоставке се поклапају с оним на терену, бар тако је у Војводини.

По речима председника Савеза пољопривредника Баната Драгана Клеута, сетва пшенице у јужном и средњем Банату је углавном завршена, у тешким временским условима јер у том делу Војводине кише није било од 3. августа.

Тек ове седмице два пута је било кишно, пало је три до четири литра по квадратном метру па је, имајући у виду дуг период без падавина, киша само покупила прашину с ораница те су сада ратари у страху да клице не иструну, каже Клеут.

На северу Бачке сетва пшенице је, по речима председника Асоцијације пољопривредника Војводине Мирослава Киша, такорећи завршена, али, као и у другим деловима земље, у неповољним временским условима.

Семе смо малтене ставили у прашину и још није никло, премда смо ових дана имали кишу, али тек да остави траг на површини земље, казао је Киш, наводећи да је пшенице на северу Војводине у овој сетви посејано мало више у односу на ранији просек, али свега десетак одсто више, највише због плодореда.


Киша око Крагујевца 

И док је у Војводини сетва на самом крају, у срцу Шумадије, у околини Крагујевца, тек креће.

Ни квадрат још није посејан, каже Радише Најдановића и додаје да су чекали скишу па пошто је нема, нема им друге већ да семе стављају у суве оранице.

Он додаје да се у околини Крагујевца традиционално сеје око 60.000 хектара пшенице.


Киш каже да је стање усева других јесењих култура забрињавајуће. Посејани јечам се тек понегде назире, док уљана репица, посејана пре јечма, није још никла.

На Научном институту за ратарство и повртарство у Новом Саду кажу да су добро урадили они који су пшеницу посејали јер у земљи, мада је сува, има влаге да сачува семе.

Научни сарадник на Инсититут др Владимир Аћин каже да се октобар сматра оптималним роком за сетву, с тим што су истраживања показала да се најбољи приноси постижу уколико се сетва обави у другој декади октобра, од 10. до 20.

Саветујемо ратарима да пшеницу, уколико су планирали тај усев, посеју што пре, да не чекају кишу, премда би добродошла јака киша, 30 до 40 литара по квадратном метру, казао је др Аћин.

Како додаје, ратари не треба да брину да ће семе иструнути јер у земљи ипак има влаге да га сачува.

На огледном пољу Института пшеница је никла, али неуједначено. Додуше, после сетве, земља је подрљана, да би се семе боље приближило кори и лакше никло, па има делова, где су већ формирана два листа усева, каже наш саговорник.

З. Делић

EUR/RSD 117.5779
Најновије вести