Произведемо трипут више зејтина него што нам треба

Пред нама је још једна сетва сунцокрета, за коју, по речима ратара из Баната, где се, за разлику од других подручја покрајине, сунцокрет највише сеје, постоји интересовање. 
д
Фото: Dnevnik.rs

Али док нови род не стигне за жетву, потрошче највише занима да ли ћемо имати довољно уља, односно  да ли ће га бити у радњама док уљаре не почну да прерађјују сунцокрет јер смо сведоци да купци хрле у велике маркете и купују знатно више него што су им потребе. У уљари „Банат” кажу да имају уља, али за своје, домаће купце, што значи да не би могли да изађу у сусрет уколико се појаве нови.

– Имамо унапред уговорене испоруке још пре него што је настало ванредно стање изазвано коронавирусом – рекао је Симо Радић из уљаре „Банат”, и нагласио да потрошачи не треба да брину јер ће уље испоручивати по унапред склопљеним уговорима.

84.000 тона уља годишње потрошимо

За оне који се не ослањју превише на речи прерађивача и трговаца треба навести податак да је, гледајући домаћу производњу, Србија 16. по производњи сунцокрета а на 9. месту у Европи.

Домаћи ратари већ три четири године сеју значајне површине сунцокретом,  што није било ранијих година, премда смо и тада имали довљно и сунцокрета и прерађевина од сунцокрета за домаће потребе и да продамо у извоз.

250.000 тона годишња производња уља

Лане смо сунцокрета имали на 230.000 хектара,  просечан принос је  био три тоне по хектару, а годишње се по глави становника потроши десет до 11 литара јестивог  уља. Домаће потребе за јестивим уљем се крећу око 84.000 тона, машћу 18.000 тона и осталих биљних намаза 12.000 тона. То значи да су потребе домаћег тржишта само за уљем и намазима 115.000 тона.

Сваке године домаће фабрике уља произведу од од 250.000-300.000 тона сировог уља, од чега је више од 80 одсто сунцокретово. Производња рафинисаног – јестивог уља у просеку се креће од 160.000-180.000 тона, у зависности од тражње, пре свега страног тржишта и могућности извоза.


За сунцокрет нуде 35 динара по килограму

Ненад Манић из Аграрног савеза Србије каже да откупљивачи сада нуде од 33 до 35 динара за килограм, што није цена коштања која би потпуно задовољила земљораднике, али је, ипак довољна да се некако покрију трошкови производње.

– Сунцокрет воли када је време суво, без кише, па ратари, гледајући  дугорочну временску прогнозу, сада све више размишљају о сунцокрету, али се ослањају и на то да ће откупљивачи одржати реч и понудити већу цену него лане – каже Манић. – Уговарање тек предстоји јер тек за две-три семице треба да уследи нова сетва сунцокрета.

До новог рода остало је пола године, али упркос томе, грађани не треба да стрепе јер подручје наше покрајине одувек је било значајан произвођач намирница, о чему сведоче и наведни подаци. Зато  нема разлога да се праве залихе, поготово што је Влада Србије забранила извоз.


Очекивања су да ћемо у овој сетви имати бар 220.000 хектара јер ратари сада спомињу наговештаје откупљивача да су спремни да плате нови род три-четири динара скупље него прошле жетве. Откупна цена лањског  рода била је првобитно 29,5 динара, али је под притиском незадовољних ратара током жетве незнатно увећана, динар по килограму.

З. Делић

EUR/RSD 117.5990
Најновије вести