Пољопривредници да добију јефтинију опрема и ниже камате

ВРДНИК: Пољопривреди је неопходна много снажнија стратешка помоћ и подршка државе да би аграр значајније допринео економском развоју земље и расту националног бруто дохотка (БДП), поручили су данас привредници на Форуму "Храна за Европу" у Врднику.
RES_Trade_141-FBakic
Фото: Дневник (Ф. Бакић)

Председник Српског привредног клуба "Привредник" Зоран Дракулић сматра да је проблем српског аграра што, како каже, Србија не производи довољно, а то се, према његовој оцени, одражава на мали раст БДП-а.

То је илустровао податком о расту бруто производа у Румунији од око осам одсто, док ће, каже Дракулић, у Србији ове године бити 1,5 или евентуално два одсто.

"Морамо да подстакнемо привреду и ојачамо инфраструлктуру која је јако важна и за пољопривреду, посебно за село, јер за раст БДП-а од пет посто годишње, уз секторе енергетике и рударства, итекако може да помогне и пољопривреда", рекао је Дракулић.

Он сматра да пољопривредници морају да добију јефтину опрему са малим каматама на период од осам до 10 година, те да се мора ставити у функцију стотине хиљада хектара необрађеног земљишта.

Директор "Перутнине" Милош Пањковић подржао је израду страртегије "Србија 2040" Економског института и САНУ и указао на кључне проблеме који морају бити решени како би пољопривреда као ресурс много значајније допринела развоју земље.

Пањковић је навео како Србија тренутно троши 16 килограма пилећег меса по глави становника, док је тај просек у Европи 24 килограма, а тржиште у Србији је, према његовој оцени, све мање и стално опада.

Он је указао и да Европска унија Србију "нелогично и неоправдано" држи у режиму вакцинације на поједине сточне болести и условљава као "граничну зону Европе", мада би, оцењује, било логичније да су то чланице ЕУ Грчка, Румунија или Бугарска.

Директор за научно истраживачки развој Економског института Иван Николић навео је да прехрамбена индустрија чини 23 одсто домаће прерађивачке индустрије, али је проблем, каже, што и пољопривреда и агробизнис у целини не доприносе економском расту земље и немају додату вредност.

EUR/RSD 117.5291
Најновије вести