Панонска пчела: Кластер за повећање конкурентности пчеларства

НОВИ САД: С обзиром на то да су пчеле проглашене за најважнија бића на планети, која су уједно и врло угрожена, велика пажња у свету посвећује се управо њиховом очувању.
pcele pixabay.jpg
Фото: pixabay

У Новом Саду већ неко време постоји Иновативни кластер за унапређење конкурентности пчеларске производње “Панонска пчела”, који има задатак да повеже науку, односно образовне, развојне, истраживачке, научне институције и производњу, са циљем да унапреди и иновира пчеларску струку. Стога, део кластера чине Пољопривредни факултет, Пољопроивредна школа у Футогу, Научни институт за прехрамбене технологије, Научни институт за ветеринарство и други. 

Кроз иновације и унапређења повећава се конкурентност, од пораста цене меда до налажења нових технологија, решавања проблема који се јављају због климатских промена, усклађивања наших закона и правилника са стандардима Европске Уније и слично, рекао је за наш лист председник Управног одбора кластера Хаџи Зоран Јовановић

Како је додао, циљ им је такође и повезивање с иностранством, па су тако остварили одличан контакт с Хрватском, Мађарском, Чешком, Румунијом, као и са БиХ, Македонијом и Црном Гором.

То смо постигли кроз пројекат под називом Међународна сензорна оцена квалитета меда. Наиме, увек се тврдило како је српски мед најбољи и то је можда и чињеница, али то је требало доказати, вели наш саговорник.

У разговору с председником сазнајемо да су зачетници увођења ИТ технологије у пчеларство, захваљујући пројекту који је финансирала ЕУ. Увели су СМС електронску вагу која ради захваљујући ГПС технологији, јер савремено пчеларство подразумева да се пчеле носе по пашама. Такав систем омогућава да будете удаљени 100 километара од паше, а да можете да видите стање кошница по приносу меда.

Евидентно је да је последњих година све слабије нектарење због климатских промена и пчелари су у озбиљним проблемима, немају довољно меда ни да прихране пчеле, а камоли да остваре неки вишак који би им дао економску добит, прича Јовановић.

Орема његовим речима, ови уређаји сигнализирају да ли на неком месту има меда или не, те да ли кошнице треба да се селе на неко меденије место.


И Нови Сад ће “зазујати”

У плану кластера је и развој урбаног пчеларства под паролом “Нови Сад зуји”, зато што Лондон и Париз зује, Љубљана и Беч такође. Недавно је у Љубљани постављено преко 5. 000 кошница, а Нови Сад је идеалан за то.

Имамо у близини Дунав и Фрушку гору, а у граду има високих зграда где би пчелама мање сметала бука. С обзиром на то да смо следеће године Европска престоница културе, могли би кроз урбано пчеларство да покажемо да смо безбедан, еколошки град, јер културу не чине само позориште или филм, каже Јовановић.


Кластер “Панонска пчела” једино је пчеларско удружење, организација или савез који је члан Радне групе европског конвента за улазак Србије у ЕУ, за поглавље 11 ( пољопривреда), 12 ( рурални развој ), 13 ( рибарство ) и 27 ( заштита животне средине).

Фото: Dnevnik.rs

Саднице липе за медоносније приносе за пчеларе на КиМ

Како је рекао председник кластера, пре две године су први пут “пронашли” српске пчеларе на Косову и Метохији који су тада први пут били гости на Међународној сензорној оцени квалитета меда са преко 230 узорака.

Сада припремамо заједно акцију “Сваки Србин да засади једно дрво на Косову и Метохији”, па ћемо им помоћи да имају праве паше за своје пчеле, каже Јовановић.

Како додаје, тамо људи живе у енклавама које су потпуно затворене и изоловане, као што је случај у Косовској Грачаници. Обратили су нам се са молбом за помоћ и решили смо да учинимо оно што је у нашој моћи. Уз подршку пчелара из Лазарева, Новог Бечеја, Меленаца и многих појединаца, у фази смо припреме садница липе. За пчеларе је најважније да имају пашу, а они немају ту могућност сеобе као наши пчелари, јер су затворени, док липа даје одличне резултате у прикупљању меда. Нашли смо саднице код човека из Лебана, који се, када је чуо шта тражимо, понудио да донира 30 одсто бесплатних примерака, а преосталих 70 одсто даје у пола цене, односно садницу за 300 динара, поручио је наш саговорник.


Обишли смо буквално сва удружења и општине у Војводини, реализовали едукативне радионице о значају пчеларства. Рецимо 2014. године ниједна општина нити град нису имали у свом буyету одвојен новац за пчеле, док данас њих 98 одсто има, прича Хаџи Зоран Јовановић.

Према његовим речима, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство је прошле године издвојио чак 25 милиона динара, а некада су издвајали свега два милиона.

Ми имамо један слоган, а то је да не живимо од пчелара, већ живимо за пчеле. Стога никада никога нисмо одбили за помоћ, нити смо наплатили нешто више од износа чланарине. Наш принцип је да развој радимо финансирајући га сами, захваљујући пројектима на које конкуришемо. Тако смо успели да поделимо пчеларску опрему нашим члановима у вредности од око 200. 000 евра, каже Јовановић.

Према његовим речима, 20. маја, када је Светски дан пчела, планирају да одрже  међународну конференцију “Каква би нам била лета, без пчеле и цвета”. Такође ће гостовати на новосадском Пољопривредном сајму, где ће приредити “Пчеларски сокак”. Посебно су поносни и на организовање манифестације “Из срца Србије”, заједно са Удружењем Срба са Косова и Метохије из Новог Сада и Развојном агенцијом Косова и Метохије, која је планирана за 28. јун, на Видовдан.

Оно што још нису остварили, а надају се да хоће је да направе Научни центар за истраживање и развој пчеларства. Осим за истраживања, служио би и у едукативне сврхе, за све студенте и ученике којима је потребна пракса. Тако би, осим пчелара, у воћарству могли да имају 20 до 30 кошница, јер ће им оне помоћи око опрашивања.

Ивана Бакмаз

EUR/RSD 117.5878
Најновије вести