Осигурање доприноси сигурности пољопривредника

НОВИ САД: Пољопривреднике у Србији неопходно је константно мотивисати како би више осигуравали усеве, плодове и стоку, јер је ниво заступљености осигурања у пољопивреди у Србији на знатно нижем нивоу него у земљама у региону и развијеним земљама Европске уније. 
ns_djenerali
Фото: Танјуг (Видео)

То је један од закључака Конференције о Управљање ризицима у пољоприрведној производњу, коју је на 86. Међународном пољопривредном сајму организовала компанија Ђенерали осигурање Србија, генерални спонозор и дугогодишњи партнер Новосасдског сајма.

„Циљ Ђенерали осигурања Србија је да едукацијом, доступношћу информација и квалитетном услугом учинимо пољопривредним произвођачима осигурање прихватљивијим, јер то позитивно утиче на њихову производњу. Статистика показује да је заступљеније осигурање усева и плодова, него осигурање животиња. У оквиру осигурања биљне производње, корисници више траже осигурање оних култура које изискују више улагања, попут воћа, поврћа. Најмање је заступљено осигурање у ратарским кулутурама“, рекао је директор Сектора за осигурање у пољопривреди Ђенерали осигурања Србија Немања Бељански. 

Од осигуравајућих кућа очекује се, каже Бељански, да испуне захтеве пољопривредника у сваком смислу и да разбију предрасуде да је осигурање скупо, наводећи да је осиграње једног хектара у Војводини око два одсто вредности усева.

Пољопривредници најчешће користе осигурање на основне ризике, од града, пожара, грома, али заступљена су и осигурања на допунске ризике, попут мраза, пролећног снега, губитка количине квалитета.

„Сваки регион изложен је неким спефицичним ризицима, стога бих позвао пољопривредне произвођаче да се информишу о пакетима осигурања, јер њихова специфична производња изискује изложеност специфичним ризицима и неопходно је направити понуду осигуравајућих покрића, која је прилагођена њиховим потребама“, рекао је Немања Бељански.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде субвенционише премије осигурања, од 40 до 70 одсто. Број захтева корисника, у односу на 2006. годину када су уведене мере подстицаја, значајно је увећан.

„Године 2006. имали смо свега 2.500 захтева, када смо за ту меру издвојили 12 милиона динара. Прошле године примили смо 22.475 захтева, и за ту намену из буџета Србије издвојено је 683 милиона, али још нисмо у потпуности задовољни бројем захетва за осигурање плодова, усева и животиња“, рекао је државни секретар у министарству пољопривреде Жељко Радошевић.

Он је навео да је циљ министарства да обезбеди довољно средстава у буџету за ове намене, те да сви захтеви пољопривредних произвођача буду одобрени, а новаац исплаћен.

„Ценећи ризике и пратећи структуру пољопривредне производње, ове године смо за пет округа определили да висина подстицаја буде 70 одсто, јер су тамо ризици знатно већи, док је у осталим случајевима тај проценат 40 и 45 одсто“, рекао је државни секретар Радошевић. 

Он каже да министарство води рачуна да ризици буду мањи, па је тако, наводи, у Ваљеву постављено 60 одукупно 99 аутоматизованих противрадних станица, а следеће подрућје које ће добити заштиту од града је Ужице.

Он је нагласио да и локалне самоуправе, општине и градови, такође, могу да учествују у субвенционисању премија осигурања.

На Конференцији „Управљање ризицима у пољопривредној производњи“ Ђенерали осигурања Србија, осим директора Сектора за осигурање у пољопривреди те осигуравајуће компаније Немање Бељанског и државног секретара у ресорном министарству Жељка Радошевића, говорили су проректор Универзитета у Новом Саду Владислав Зекић, као и пољопривредни произвођач из Будисаве Пал Милински, који је дугогодишњи клијент Ђенерали осигурања Србија. Он се бави ратарством и то је једини извор прихода његове породице, што је како је рекао, довољан мотив да се определиш за осигурање. 

EUR/RSD 117.6147
Најновије вести