На тржишту вештака нема намештања цена

На тржишту вештачких ђубрива у Србији од 806.000 тона, иако цене расту, владају услови конкуренције, закључила је Комисија за заштиту конкуренције (КЗК), и велетрговцима препоручила да имају транспарентну политику рабата (попуста) да би пољопривреда била ефикаснија.
Vestacko djubrivo/Arhiva Dnevnika
Фото: Вештачко ђубриво/Архива Дневника

Подсећања ради, рабат је умањење продајне цене коју продавац одобрава купцу уколико купац купи одређену количину робе или задовољи одређене услове.

КЗК је анализирао велетрговину вештачким ђубривом у Србији у периоду од 2017. до 2019. године, а разлог је био раст цена у првој половини 2019. године и стечај водећег произвођача ХИП „Азотара”.

Како се констатује, производња вештачких ђубрива у трогодишњем периоду (2017–2019) имала је растући тренд, иако је у том периоду један од највећих произвођача ХИП „Азотара” отишла у стечај.

Констатовано да је увоз ђубрива у 2019. био 60 процената већи у односу на 2018. годину, као и да су у Србију ђубрива претежно стизала из Русије.

У анализи се наводи да су у укупном увозу азотна и сложена ђубрива чинила до 90 процената, као и да је у посматраном периоду повећан и извоз ђубрива. Како се наводи, у 2019. години извоз је био 29 процената већи количински, што је вредносно 51 проценат више него 2018. Истакнуто је и да је извоз азотних ђубрива у трогодишњем периоду преполовљен. Покривеност увоза извозом у том периоду повећана је с 50 процената 2017. године на 65 процената у 2019, што је објашњено стабилним растом извоза и променљивим трендом увоза. Анализом је утврђено и да је просечне увозна цена у те три године повећана 13 процената, а извозна 16 одсто.

Укупно тржиште вештачких ђубрива у 2019. години процењено је на око 806.000 тона, а на њему највећи промет остварили су „Еликсир група”, „Промист” и „Пхосагро”. Тржиште азотних ђубрива од тога је износило 390.000 тона, и то највише увозног ђубрива уреа, која је чинила 60 процената тржишта азотних ђубрива. Као највећи увозници урее, наведени су „Пхосагро”, „Еуроћем” и „Агроглоб”.

Тржиште сложених вештачких ђубрива Србије процењено је на 400.000 тона, а око 75 одсто тог тржишта су НПК ђубрива. Најзначајнији учесници на том сегменту тржишта били су компаније „Еликсир” и „Промист”.


Увести рабат

Трговцима вештачким ђубривом на велико који немају рабатну политику па цене одређују у директним преговорима с купцима, КЗК је препоручио да усвоје рабатну политику у складу са Законом о заштити конкуренције.

„Транспарентним и благовременим објављивањем рабатних скала пољопривредни произвођачи би били у могућности да донесу рационалну одлуку приликом избора добављача ђубрива, те да смање сопствене трошкове и повећају ефикасност”, контастовала је Комисија.


КЗК наводи да је анализом потврђена иницијална хипотеза да је током три посматране године просечна цена ђубрива имала растући тренд. Цена азотних ђубрива за три године порасла је 13 процената, а најзаступљеније урее укупно 17 одсто. У анализи је примећено да је цена урее посебно расла у другој половини 2018. године, када је „Азотара” престала да је производи.

Анализа је показала и да су просечне цене сложених ђубрива, за разлику од азотних, имале негативан тренд, што се објашњава чињеницом да се та ђубрива у значајној мери пласирају из домаћих извора.

У закључку анализе, КЗК наводи да нису идентификоване тржишне слабости које би могле указати на потребу додатне регулације тржишта вештачког ђубрива у Србији.       

З. Делић

EUR/RSD 117.5751
Најновије вести