На светској пијаци кукуруз добро иде, а пшеница каска

Пандемија ковида-19 није зауставила извоз житарица ни уљарица. Спољнотрговинска размена иде уобичајено, с тим што се неке пољопривредне културе продају боље, односно траже више него неке друге. Вукосав Саковић из „Жита Србије” наглашава да се кукуруз баш добро продаје на страном тржишту па смо у октобру извезли 460.000 тона, док је извоз соје солидан и месечно границу пређе између 25.000 и 30.000 тона.
kukuruz
Фото: Dnevnik.rs

С друге стране, извоз жита иде слабије, али не зато што га нема на домаћем тржишту, већ зато што га пољопривредници чувају чекајући још бољу цену. На Продуктној берзи у Новом Саду килограм пшеничног зрна кошта 21,5 динар, без ПДВ-а. Да подсетимо, у овој економској години с  прелазним прошлогодишњим залихама, имамо око 2,9 милиона тона жита.

– У октобру смо инокупцима продали свега 35.000 тона пшенице – казао је Саковић, наводећи да упоредо са слабијом продајом пшенице и инотрговање брашном иде спорије. – Месечно се извезе од 10.000 до 14.000 тона, а могло би више јер је домаће брашно јефтиније у односу на цену те намирнице из других земаља, а по квалитету не заостаје од осталих у окружењу, и шире.

У вези с тим, директор „Житоуније” Здравко Шајатовић каже да брашна имамо напретек јер имамо и пшенице, те да је од јула, када је кренула нова економска година, продато 41.380 тона брашна од нове пшенице, односно месечно мало више од 10.000 тона. По његовим речима, прошле економске године извезли смо 140.000 тона брашна.

– Нисмо задовољни тим количинама јер бисмо могли странцима продати и више брашна, али тренутно је таква ситуација на тржишту – наглашава Шајатовић, и скреће пажњу на то да смо највише брашна продали у октобру – 14.075 тона, што је 35 досто више него у септембру.

– Домаће брашно највише иде ка Босни и Херцеговини, Црној Гори и Северној Македонији. Тона брашна кошта 220 евра, а сада покушавамо да га продамо и мало скупље – 225 евра тону – каже Шајатовић.

По речима директорке Пословне заједнице „Индустријско биље” Олге Чуровић, извоз шећера је знатно слабији него прошле и претпрошле економске године, а разлог је у томе што смо готово преполовили површине под том индустријском биљком.

– Лањске економске године извезли смо нешто мало изнад 85.000 тона шећера, а само  пре две године, када је репа била посејана на близу 60.000 хектара – 125.000 тона – истиче Олга Чуровић.

Сунцокрет траженији од зејтина

По речима Олге Чуровић, од августа до краја октобра продали смо 50.000 тона уља, а у претходној економској години 158.700 тона.

– Знатно више смо продали зрна сунцокрета од новог рода – 89.369 тона, а од тога је готово половина отишла у БиХ, на прераду у Брчко – навела је Олга Чуровић.

З. Делић

EUR/RSD 117.5751
Најновије вести