Млади пољопривредници воле то што раде, али...

Већина младих пољопривредника у Србији види себе у том послу и за пет година јер ужива у ономе што ради, а од државе очекују да производњу хране сматра стратешким сектором и гарантује откуп и цену домаћих производа, део је резултата студије „Млади пољопривредници и прехрамбени суверенитет” која је јуче представљена у Београду.
e
Фото: pixabay.com

Студија у склопу пројекта „Гајимо узгајиваче”, који је финансирала Европска комисија, бавила се младим пољопривредним произвођачима у Србији и Хрватској, а спровели су је АМА – Центар за негу човека и природе из Србија и Зелена мрежа активистичких група ЗМАГ из Хрватске.

Млади пољопривредници у обе државе најкориснијим улагањем у њихову производњу сматрају нову механизацију, увећање површина, позиционирање производа на тржишту, а за младе у Србији значајна је и боља инфраструктура, резултати су истраживања.

Млади пољопривредник из Ковина, иначе дипломирани агроекономиста, Александар Анђелковић осим ратарством, са својом породицом бави се и сточарством, а наглашава да се пољопривредници не смеју изоловати и усамити ако желе да опстану.

– Перспективу видим, осим бављења пољопривредом, и у другим делатностима, веома је важно да млади пољопривредник буде социјално укључен, да се удружује, да размењује мишљења, искуства, идеје – мислим да управо ту лежи тајна успеха – каже он, и додаје да, ако се социјално искључи, газдинство је осуђено на пропаст.

Он је навео и да је проблем у Србији што су носиоци пољопривредних газдинстава просечно старији од 60 година, и додао да би требало да главну реч у пољопривредним породицама раније преузимају млађи чланови.

Како је оценио, млади пољопривредници могу успети спајајући традицију и иновацију, односно „искуства предака и породице, и савремених средстава комуникације – пре свега дигиталних технологија”.

– Тако ће успети да пронађу своју тржишну нишу, уски канал маркетинга, можда то неће сви успети али та шанса постоји – закључио је он.

Студија „Млади пољопривредници и прехрамбени суверенитет” представљена је на панелу у оквиру „Белграде фоод схоњ”-а који је у току.

Укрупњавање, задруге...

Представник ЗМАГ-а Дражен Шимлеша у изјави за Тањуг рекао је да је оптимистични део студије изразито натполовични став пољопривредника у обе земље да се баве тим послом из љубави и да ће наставити да се баве њиме и у следећих пет година.

– За Србију која је у претприступним преговорима за ЕУ упозоравајуће је то што је и даље веома пуно фарми и газдинстава с малим површинама, с пет и мање хектара, а искуство из Хрватске нам говори да, уколико се мали поседи нису на неки начин удружили у кластере, задруге, специфичне производе где би заједно наступали, биће веома тешко носити се с масовном индустријском конкуренцијом – истакао је Шимлеша.

З. Делић

 

EUR/RSD 117.4829
Најновије вести