Млади брат и сестра из Госпођинаца успешни пољопривредници

Брат и сестра из Госпођинаца, Раде и Јелена Тепић, баве се пољопривредом већ десетак година, обрађујући 90 хектара земље, од чега на 15 узгајају поврће, односно црни лук и црвену паприку, а на осталих 75 гаје житарице, укључујући кукуруз, соју и пшеницу.
s
Фото: Бојана Рашић

Годишње произведу 600 тона лука и 300 тона паприке, а интензивна повртарска производња је њихова примарна делатност, па је њихов главни циљ повећање те производње.

- Од пољопривреде може фино да се живи, да се изгура на поврћу, које је пресудно. Тренутно смо задовољни, али озбиљно размишљамо да проширимо производњу. Из године у годину ћемо се трудити да све више производимо, за почетак да почнемо да сејемо и кромпир - прича двадесетосмогодишњи Раде.

Како истиче овај млади пољопривредник, без машина не би могао да помисли на озбиљну повртарску производњу. У последњих пет година, заједно са три године млађом сестром, набавио је плуг, спремач, сејалицу, вадилицу и купилицу за лук, бокс палете, а доста су инвестирали у савремену опрему, уз помоћ државних органа, односно уз субвенције Покрајинског секретаријата за пољопривреду.


Самоуки паор, са подршком породице

Раде Тепић за себе каже да је самоуки паор, са подршком родитеља, који су га подстакли да се бави пољопривредом.

-Као што све започне уз породицу, тако сам се и ја одлучио за пољопривреду. Завршио сам грађевинску школу, после уписао грађевински факултет, међутим, нисам  био много заинтересован, па ме је отац „погурао“ у пољопривреду, којом се помало бавио, а ја сам се пронашао у томе и прилично добро снашао. Сестра Јелена, која је студент економије, прати ме и у свему ми помаже. Она је углавном задужена за пројектни део нашег посла, односно за конкурсе, документацију и продају... - наводи млади Тепић.


-Много је важно имати затворен циклус у производњи поврћа, јер све више машине замењују људе. Недостатак радне снаге је један од проблема, који највише од свих грана погађа пољопривреду, зато се трудимо да испратимо сваки расписан конкурс, како бисмо све више инвестирали у технологију. С обзиром на то да планирамо да повећамо производњу, најважније је да имамо комплетиран процес производње. Уложили смо у соларне панеле, чију енергију користимо за наводњавање, како бисмо смањили емисију штетних гасова, користећи сунчеве зраке, односно обновљиве изворе енергије, а притом и уштедели новац, а инвестиција ће се исплатити за три године - каже Госпођинчанин и објашњава да уз помоћ соларних панела, лети наводњава, а зими их користи за комору, односно за расхлађивање производа.  Ту инвестицију Тепићи су реализовали уз подршку Покрајине са 62 одсто средстава.

Фото: Бојана Рашић

У претходне четири године, уз помоћ Секретаријата, инвестирали су око 31 милион динара у опрему, од тога је субвенција око 21 милион динара, све у циљу да остану на селу и да се баве интензивном производњом.

По речима покрајинског секретара за пољопривреду Вука Радојевића, од суштинског је значаја да инвестиције у пољопривредну производњу прате развој савремене опреме и технологије, што је похвалио приликом посете Тепићима, почетком јуна.


Све више повртара у општини Жабаљ

Да је пољопривреда веома битна грана у општини Жабаљ, сведочи и податак о  2.700 регистрованих пољопривредних газдинстава. Како сазнајемо, све више жабаљских пољопривредника оријентише се ка повртарству и ка интензивној пољопривредној производњи, која је један од приоритета.

За четири године мандата Покрајинске владе, инвестиције у пољопривредна газдинства на територији општине Жабаљ су преко 300 милиона динара, а највеће интересовање је било за системе за наводњавање. Више од 170 милиона динара је инвестирано у нове системе за наводњавање у тој општини, а око 75 милиона у опрему за чишћење, прање, сортирање, паковање, односно за повртарску производњу, као и за пластеничку производњу.


-Један од добрих примера је наводњавање на соларну енергију, јер је у питању обновљив вид енергије, не зависи се од фосилних горива, али Тепићи имају и агрегат, на дизел гориво, као подршку, уколико нема довољно сунчаних сати. С друге стране, имају у функцији и савремену пакерицу и сортирку, јер без комплетног циклуса, немогуће је изаћи на тржиште са адекватним производом - истакао је Радојевић.

Тепићи су сагласни да је ипак најтежи део посла продаја, јер је монопола све више, како кажу, па је зато потребно што више повећати производњу, како би и тај процес текао лакше. Сигурни су да ће и у томе успети, уз подршку државе, јер им је циљ да свој посао развијају на селу, где ће и остати.

Марија Рашић

 

Славиша
05.07.2020 • 13:46
Ово је заиста вредно пажње и помена,хвала листу Дневник,на овом тексту и промоцији ових и оваквих примера!Сада да држава има слуха,овим младим људима,бих поклонила 50 ха земље,у трајно власништво,као пример свим младим људима.Само се бојим да ће држава својом ценовном политиком,и уопште политиком према селу и сељаку,јако брзо отерати и ове младе људе,кад схвате да је боље џабе лежати него џабе радити,или ће једноставно отићи преко границе.
EUR/RSD 117.5825
Најновије вести