Квалитет зрна сунцокрета наоко задовољавајући

У атару сремског села Сурдук у општини Стара Пазова земљорадици ових дана жању сунцокрет, чији приноси варирају од њиве до њиве.
Žetva suncokreta privodi se kraju Foto: Dnevnik.rs
Фото: Дневник.рс

У зависности од количине локалних падавима, зрна има од 1,7 тона по хектару до четри тоне по хектару.

- Негде сунцокрета има као у најбољим годинама, чак и преко четири тоне, а на неким њивама свега 1,3 тоне по хектару - казао је за „Дневник” пољопривредник Радослав Адамовић.

По његовим речима, квалитет зрна је на око задовољавајући, али ће о томе моћи више да се каже у наредном периоду, када род буде предат уљарама.


Србобранци задовољни

И на њивама у општини Србобран ратари су углавном задовољни приносима, који као и у целој земљи када су пољопривредни усеви у питању, зависе од тога колико је било кише.

Пољопривредник из Турије Ђорђе Грујић казао је да сунцокрета има, у просеку, 1,7 тона по јутру и да су земљорадници задовољни како изгледа зрно у погачи, која је мања, али пуна зрна. - Род је релативно добар, мада је било велике жеге и нисмо очекивали да ће приноси бити изнад тоне по јутру.


Сада га, навео је, ратари предају фирмама са којима имају склопљене уговоре.

Директорка Удружења „Жита Србије” Сунчица Савовић најавила је да ће ове године наша земља имати довољно сунцокрета и сунцокретовог уља за сопствене потребе и за извоз, јер се очекује укупан род од око 660.000 тона.

Она је у изјави за „Дневник” навела како су резултати жетве сунцокрета на почетку очекивано слабији и упозорила да ће због честих падавина последњих дана скидање ове уљарице са поља вероватно трајати до краја септембра.

Површине под сунцокретом ове године су 245.000 хектара, што је за око 30.000 хектара више у односу на претходну годину. Према тренутно расположивим информацијама, ове године нас очекује принос на нивоу земље од око 2,7 тона по хектару и род сунцокрета од око 660.000 тона, односно око 15.000 тона веше него прошле године”, рекла је Савовић.

Она је напоменула да је овакав принос карактеристичан за сушне године и навела као пример 2015. и 2017. годину.

„Прошле године, упркос суши која је била ипак нешто слабија него овогодишња, имали смо род од 645.000 тона, а за домаће потребе и у прераду на домаћем тржишту отишло је око 580.000 тона сунцокрета. Претходне тржишне 2021/22. године извезли смо 83.407 тона сунцокрета и око 132.000 тона сунцокретовог уља”, навела је Савовић.

Напоменула је да смо, због вишемесечне забране извоза уља и семена сунцокрета, у јулу располагали знатно вишим залихама ових роба од уобичајених.

„Почетком јула располагали смо залихама од око 45.000 тона сунцокретовог уља, што рафинисаног, што нерафинисаног. Од тога смо у јулу и августу извезли око 16.000 тона, што значи да је у земљи на почетку нове тржишне године за сунцокрет остало око 30.000 тона сунцокретовог уља на залихама”, прецизирала је Савовић.

Додала је да од овогодишњег очекиваног рода процењеног на 660.000 тона, може да се произведе 300.000 тона сунцокретовог уља, а да се домаћа потрошња креће од 80.000 до највише 100.000 тона.

„Од новог рода сунцокрета, за домаћу употребу и прераду планирали смо, као и годину дана раније, око 580.000 тона сунцокрета, што нам за извоз оставља, као и годину дана раније, око 80.000 до 90.000 тона ове уљарице и између 150.000 и 200.000 тона сунцокретовог уља”, навела је директорка „Жита Србије”.

Она је нагласила како су због суше, паралелно са скидањем сунцокрета, почеле жетве кукуруза и соје у деловима Србије где је било врло мало падавина, па је скидање усева морало да почне раније него што је уобичајено.

З. Делић

EUR/RSD 117.2860
Најновије вести