Котрљање равницом: Здрава храна из био башта малих баштована

КАЊИЖА: Огледна био башта агронома и баштована Калмана Бедеа из Кањиже заузима до 300 квадратних метара дворишта породичне куће и у њој су први пролећни скуп у среду имали баштовани, који су научили нешто ново, разменили искуства и расад поврћа.
bio basta staklenik
Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Беде је дипломирани инжењер агрономије са шест деценија стажа у пољопривреди, од чега је половину у органској производњи, био је и први инспектор за органску производњу у време када је покренут рад суботичког удружења “Terras”.

Захваљујући иницијативи из Мађарске и оснивању Савеза еко произвођача Карпатског басена у који је укључено осам земаља, чији је Беде потпредседник за Србију, са истомишљеницима је од пре пет година успео да заинтересује и окупи у еколошку секцију кањишког Удружења “Meta Terra” преко 170 поклоника био баште. Уз мало свакодневног труда, на малим површинама, све је више присталица производње здраве хране, па породице Калмана Бедеа и већине малих баштована, када су пролећни зелениш и поврће прилично скупи, немају потребе да иду на пијацу.

За кратко време би у Србији, по мом мишљењу и на основу вишедеценијског искуства, могло да се укључи много више људи, малих баштована, а корист би била вишеструка. Када би се ресорно министарства помогло бар мало, разним едукацијама, финансијски и на друге начине, у Србији би могли имати направити 200.000 до 300.000 оваквих башта. То је национално богатство које сада није искоришћено, сматра Беде.

Неискоришћеног простора за мале био баште има на сваком кораку у многим двориштима, а примера ради у био башти Беде у малом дворишту узгаја преко 50 разних врста биљака, од поврћа, лековитог биља, воћа и чокота винове лозе, лепо су се уклопили и мали пластеник, па и мини фарма зечева, за коју зелениша има из баште.

Верујем да је лепо, али никакве користи у дворишту немамо само од неговања туја и траве. А ако погледаш у био башти каква је ова има свега. Све се узгаја без пестициде и хербицида, нема употребе вештачког ђубрива, има компоста и свих услова да врло лако производимо здраву храну. Ево, видите комбинацију засада шаргарепе и црног лука. Ред шаргарепе, ред црног лука, па шаргарепа својим мирисом отера лукову муву, а опет лук својим мирисом отера штеточине које нападају шаргарепу. Таквих комбинација има још доста. Између купуса корисно је садити неколико струкова парадајза, јер купусна совица не воли мирис парадајза, објашњава Беде, који је за своју био башту два пута награђиван на такмичењу за најлепшу у Карпатском басену, а ове године ће се такмичити за звање - вечитог баштована!

Фото: Bio bašta Kalmana Bede u Kanjiži/ Dnevnik (M. Mitrović)

На малом простору огледне био баште Калмана Бедеа поред поврћа, лековитог биља, воћки и чокота винове лозе, места је остало и за малу зелену површину за игру деце и друге активности. Мини фарма зечева се јако добро уклапа и важна је јер у прихрани биљака користимо зечији стајњак и компост, а у припреми компоста користимо биљне остатке из баште.   

На тај начин имамо све што је неопходно и није уопште потребно да доносимо и користимо нешто друго споља. Нема потребе за вештачким ђубривом и заштитним хемијским средствима, чија употреба није дозвољена, него користимо само биолошки начин заштите биља, указује Беде.

Поврћа и воћа има довољно за потребе домаћинства, па чак има и вишкова, не само код Бедеа, него и код других малих баштована, за које има много заинтересованих. На мини фарме се годишње одгоји 50 до 60 зечева, па зечетине буде за справљање око 25 килограма кобасица и друге гурманлуке. Као што у пролеће баштовани између себе трампе расад и семена, тако се када приспеју трампе и вишкови убраних плодова. Беде прича да се то обавља на “шушка пијацама”, по угледу на слично, што су приликом посете видели код малих баштована у Словенији.    

Ми уопште не идемо на пијацу, не купујемо ништа јер све производимо, па има и вишка. У малом пластенику испод фолије годишње роди 400 килограма парадајза, нама је потребно за зимницу око 50 литара и исто толико породици ћерке која живи у Будимпешти. Међутим, мој унук у Будимпешти већ има своју био башту, јер је овде научио све што је потребно за баштованлук. Најбоље се све преноси на децу, тако да у ову био башту долазе малишани из забавишта и основци из школе, који као сунђер упијају све што им кажемо и пробају све ове наше производе. А, када дођу кући онда питају родитеље: Па зашто ми немамо био башту, као Калман бачи?, објашњава Беде. 

Он додаје да за неговање своје баште дневно утроши око сат ефективног рада, али да у њој са друштвом проводи много више времена, уживајући у природи, поготово што је околина чиста, уз цвркут птица.

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5180
Најновије вести