Котрљање равницом: Од матичног јата до трпезе и перјаних јастука

Чаба Гуљаш (39) из Горњег Брега, надомак Сенте, пету годину је у гушчарству и перјарству, а ове сезоне је успео да запати највећа јата гусака, на својој фарми на салашу и код газдинстава из војвођанских места са којима сарађује.
М. Митровић/Јато гусака на фарми Чабе Гуљаша у Горњем Брегу
Фото: М. Митровић/Јато гусака на фарми Чабе Гуљаша у Горњем Брегу

У салашарском крају Оромпарту у атару бели се јато од 4.000 гусака, још толико је код коопераната, тако да је ове сезоне однеговано 8.000 гусака, што је због епидемије короне подбачај, јер је Гуљаш планирао јато од 10.000!

- Ова сезона је специфична и не би могао да је хвалим, без обзира што принос перја не може да зависи од короне, али итекако утиче на пословне сараднике. Нажалост отказано је 70 посто посла још у марту са појавом пандемије, а када су обновили поруyбине хтели су перје по цени нижој скоро за трећину. У таквим околностима нисам ни форсирао сарадњу са купцима паперја из иностранства, него смо почели шивење јоргана и јастука, јер сам имао искуство из некадашње очеве фирме - каже Гуљаш.

Корона је пореметила амбициозне планове вредног гушчара, који заокружује производни циклус од матичног јата, лежења гушчића, њиховог узгоја и чупања перја, па до прераде перја и шивења јастука и јоргана у сопственој шиваоници. Подизање специјализоване мини кланице за гуске и прераду гушчијег меса планирану за ову годину, Гуљаш је одложио за наредну годину или две, али је одлучан у намери да труд у целости заокружи финалним производима.

Фото: М. Митровић/ Чаба Гуљаш – Јоргани и јастуци по поруџбини се шију и пуне новим перјем  

- Све ће зависити од тога у ком правцу ће ићи корона и читав свет, али своју и будућност породице видим у гушчартсву - каже Гуљаш, који се перјарству и гушчартсву вратио настављајући породичну традицију јер се фирма његовог покојног оца крајем прошлог века у Сенти бавила прерадом перја, шила перјане јоргане и јакне чувене робне марке “монт”…

Шиваоница јоргана и јастука није велика, има двоје запослених и ради по поруyбини преко интернета, а ни кланица за гуске неће бити великог капацитета, него тек да подмири потребе сопствене фарме.

- Имамо ограничено јато гусака и количину перја, па је опредељење да финални производи буду најбољег квалитета. У шивењу јајстука и јоргана не можемо и не желим да се такмичимо са понудом јефтиних производа на тржишту. Израђујемо скоро луксузне јоргане и јастуке које пунимо паперјем. У јастуцима на западном тржишту је крупније перје и чисто празано перје из којег је извађено паперје. Наш јастук, најлошији у том погледу, има минимум 50 посто паперја и садржи још ситно перје, чиме се добија удобност и издржљивост, захваљујући томе што паперје има свој специфичан волумен, а  користимо и јако добар ангин, памучну тканину која се такође важна у изради јоргана и јастука. Ни најбољи светски производи ове врсте нису квалитетнији од наших, само су брендирани и скупљи - објашњава Гуљаш.      

У погон за прераду перја фирме “Еуродинамика” ДОО, који је сопственим снагама урадио Чаба Гуљаш, ради се по светским стандардима и поседује два сертификата јапанских института, јер Гуљаш паперје извози у далеки Јапан и у још неке земље…

Сокаци и пашњаци у Војводини некада су се белели од јата гусака, али су она ишчезла. Чаба Гуљаш сматра да је важно јако матично јато, да се пази да се излежени гушчићи не прехладе и да фарма буде чиста, да би јато опстало и развијало се. Гуљаш за простирку за гушчиће користи млевене шапурике, што вишеструко више упија влагу од сламе и смањује опасност од инфекције. У гушчарству приход доноси перје и месо, али иако му се перјарство увукло испод коже, Гуљаш је у дилеми да ли убудуће да до перја долази чупањем које се обавља три-четири пута у току сезоне, јер нема радне снаге. Ако неко и хоће да черупа перје изађе толико скупо, да гушчар и перјар из Горњег Брега сагледава да ли уопште у томе има рачуницу.

- У газдинствима које кући држе 10, 20 до 50 гусака и сами очупају перје наравно да им се исплати, али мени је на фарми килограм перја изашао скоро 17 евра, што није мало. Када се има још у виду калирање и прашина, са сопствене фарме производна цена килограма перја је око 25 евра, пошто плаћам радну снагу за храњење јата и чупање перја. Из домаћинстава која држе мање гусака перје и даље откупљујем по доброј цени 12 до 14 евра, већ у зависности од квалитета, а могу по солидној цени да продају и месо… Купио сам машинску чупалицу за перје, тако да перје заклане гуске могу обавити машински, што пуно пуно значи. Код нас до сада није било машине за чупање перја закланих гусака, купио сам је недавно у Мађарској, па се надам да ако ове године нисам успео у идућој години да ћу ући у изградњу кланице за гуске - сазнајемо од Гуљаша.        

Заинтересованост за држање гусака је у порасту, па Гуљаш има сараднике у овом послу и у местима на удаљености 100 до 150 километара, али је ове године епидемија свуда оставила траг.

На домаћем тржишту по­тражња за гушчијим месом је мала због тога што је и понуда скромна, а према речима Чабе Гуљаша у селима где има јата, гушчије месо може да се прода. Међутим, у великим градовима у понуди је углавном увозна гушчетина из Мађарске, али из производње која није ослоњена на пашњаке.

- Више пута сам испоручивао гушчије месо за Београд и уверио се да је доста људи тамо први пут било у прилици да га купе, а старији су од мене. Једноставно гушчијег меса нема у понуди, а уверен сам да би се куповало и било на трпезама. Понуда квалитетног меса могла би да се постигне држањем гусака на отвореном, али нажалост многи добри пашњаци у Банату и Бачкој нису више доступни јер су преорани, а лоши пашњаци ништа не значе, осим да гуске шетају. Ја сам надомак салаша направио испуст за гуске, али морам да им дотурам детелину, сено и зрнасту храну јер то није пашњак. - истиче Чаба Гуљаш. 

Фото: М. Митровић/Јато гусака на фарми Чабе Гуљаша у Горњем Брегу

Гуљаш тврди да ако неко има услове да у домаћинству и на пашњаку држи од 30 до 100 па и више гусака, онда је гушчарство јако исплативо, пошто су смањени издаци за исхрану.

- За гушчарство је потребан пашњак, а без пашњака само преживљавање. Приход од гусака пуно зависи од газде. Гуска даје до 800 грама перја, 300 до 400 грама масти, а меса у просеку око четири килограма. Килограм гушчијег меса продаје се за 400 до 500 динара, за маст се у зависности од паковања може постићи 1.500 до 2.000 динара, а за перје у просеку се постиже 12 евра, тако да једна гуска може донети 20 до 25 евра зараде, што је јако добро, али ако се хране у затвореном простору онда се зарада истопи.

Милорад Митровић

Пера
15.11.2020 • 16:26
Браво Чаба, Честитамо!
EUR/RSD 117.5751
Најновије вести