КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ Много муке кад јабуке прероде

Воћарима је ова сезона изнедрила берићетан род јабука, берба је још у току, али искусни воћар Јене Шерфезе каже да није добро ни када прероди, пошто је то повукло проблеме са пласманом, скла­диштењем и највише са ценом.
Jabuke/M. Mitrovic
Фото: М. Митровић

Све могуће муке сручиле су се на воћаре. Јабуке су родиле и код нас и у Европи, па се Шерфезе прибојава шта ће бити са извозом, поготово на тржиште Русије, где су критеријуми све оштрији, а цене све ниже.

- Баш сам разговарао са комшијом, који је један од већих произвођача у Хоргошу, да смо све ближи томе да ће изселектирати наше произвођачко дурштво, да ће отпасти они који се производњом јабука не баве на веома озбиљној основи. За њих чини ми се није завидна ситуација. Засади јабука у нашем газдинству се простиру на осам хектара, али тренутно нису све у роду – каже Шерфезе.

На три хектара успоставља заливни систем распрскавањем, захваљујући томе што је у набавку распрскивача инвестирано уз помоћ подстицајних средстава из Покрајине. Шерфезе напомиње да је највећи проблем, да на већој површини и када је година родна као ова, не стиже сав род да се убере на време, јер када јабука сазри, више није погодна за складиштење.

Улагања у воћарству су велика, па понекад када се разочарам, када видим да је производња велика лутрија, кажем себи: да ми са том сумом коју улажемо у производњу заиграмо лото или неку другу игру на срећу, вероватно би и тамо имали неки добитак – уверен је Јене Шерфезе

- Добијамо, рецимо, такве сигнале од стручњака заштитара да у одређеном термину почнемо брање јабука сорте “златни делишес” и требало би у року од три дана обавити посао, што је често равно немогућој мисији. Сада је то све израженије због помањкања радне снаге, јер за брање јабука треба доста вредних руку. Не тако давно, када се кренуло са причом о уласку у Европску унију, да нећемо моћи бити европски фармери ако не будемо радили на стотину хектара површине, што је у воћартсву готово апсурдно и немогуће – сматра наш саговорник.

Шерфезе предочава да још није почео продавати јабуке, мада је хтео, али да је стање на тржишту такво да је цена пала на тако ниске гране па је тренутно одустао од продаје. Прича да је његов комшија продао јабуке сорте “муцу” откупљивачу у Бачким Виноградима или Хајдукову, те да је добио 18 динара по килограму, а да је откупна цена уствари већа за око 12 динара, али када се одбију трошкови спремање јабука за испоруку, цену кутија и палета, остане свега толико.

Фото: Јене Шерфезе из Хоргоша/М. Митровић

- Моја је калкулација таква да је произвођачка цена јабука око 30 динара. Не знамо шта је сврсисходније, продати јабуке испод цене или складиштење у хладњаче и чекање повољније цене на тржишту. Складиштење је моментално спас за воћаре који за то имају могућности, а ко нема своје складиште или није изнајмио на време, сада има једну нову визију да “ваљда ће бити боље”. Понекад испадне да није боља продаја ни у пролеће.

Јабуке падавице, за индустријску прераду, пале су толико ниско, чак и испод најниже гране, да многи воћари не желе ни да их сакупљају. Прерађивачи би хтели да до сировина дођу скоро yабе, што према мишљењу Шерфезеа није коректно, односно да “није истина да њима та јабука вреди само четири-пет динара”.

- Да смо ми произвођачи организованији, требало би у оваквој ситуацији да се понашамо тако да уопште не убирамо јабуке падавице и не нудимо их прерађивачима. Друге алтернативе нема. Не помаже ту да се иде тракторима за Београд, нити да блокирамо путеве, то није права мера. Треба једноставно да их не продајемо по тој цени, па ће можда онда и прерађивачи доћи себи и сетити се да смисле цену која ће бити одговарајућа и нама произвођачима – сматра Шерфезе.

И док је на већини плантажа добро родило, на подручју Хоргоша било је и туче града, па је у ту невољу упао и Шерфезе, али каже да на сву срећу све засаде под воћем и виновом лозом осигурава. Нашли су осигуравајућу кућу која је доста коректна, када их задеси невоља услед елементарне непогоде, каква је и туча града.

- На хектар и по град је потукао добар део рода, па су ми признали 41 одсто штете, што је релативно и реално. Неки који су имали већу штету њима су више признали. Знамо да осигурање не може да покрива све наше губитке у стварности, али нас спашава од пропасти. Добио сам на хектар и по на име штете око 5.000 евра, што покрива део уложеног у производњу за заштитна средства, орезивање и друге радове које смо обављали у току вегетације. Улагања у воћарству су јако велика. Нама рецимо у сезони само радна снага кошта око 15.000 евра, амбалажа до 7.000 евра, хемијски препарати око 10.000 евра, па ту треба додати гориво и друге трошкове. Понекад када се разочарам, када видим да је производња велика лутрија, кажем, да ми са том сумом коју улажемо у производњу заиграмо лото или неку другу игру на срећу, вероватно би и тамо имали неки добитак – уверен Јене Шерфезе.

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5574
Најновије вести