КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ Кад запева три хиљаде грла

Пољопривредно газдинство Чабе Боршоша из Адорјана код Кањиже има најбројније стадо оваца расе виртемберг у Србији са скоро 3.000 грла!
Čaba Boršoš iz Adorjana  Foto: M. Mitrović
Фото: Чаба Боршош из Адорјана Фото: М. Митровић

Чаба има оваца од своје седме године и већ 37 година их има, а бројно стање стада постепено се увећавало, па је пре деценију у њему било 600 и последњих година се број оваца скоро упетостручио.

- Генетски потенцијал стада сам поправио увозом из Немачке већ у три наврата, а и сада имам дозволу за увоз за побољшање генетике. При­плодна грла могу лако да се продају и сада је доста велика потражња у целој Србији. Доста лепе паре се остварују и од субвенција из државне касе, па смо тако догурали да имамо фарму у овом обиму - истиче Боршош.

Оријентације Боршоша да се на фарми већим делом посвете производњи приплодних грла, а оно што није за приплод испоручује се домаћим кланичарима, али највећи део јагњади се извози за Израел и Палестину.

- У овчарству рачуница зависи ко како држи стадо и колико се у њега улаже. Ако човек уложи мало више пара и бави се интензивно квалитетном производњом, онда се то после годинама враћа. Међутим, они који држе овце неуматичене, ускраћени су за субвенције које не могу да добију, па рачуница није баш повољна. Интерес је да у стадима имамо што бољу генетику и да су овце уматичене, јер се годишње по овци остварује субвенција од 7.000 динара - напомиње Боршош.

Фото: Чаба Боршош из Адорјана има најбројније стадо оваца виртемберг у србији  Фото: М. Митровић

Поред тога држава за јагњад испоручену кланицама или уколико се извозе, даје субвенцију од 2.000 динара.

Боршош сматра да је стимулација од стране државе доста подстицајна за развој овчарства, а подстицајним средствима придружује се и ло­кална самоуправа општине Кањижа која издваја средства за набавку приплодних овнова.  За држање оваца Чаба Боршош користи кобиновани систем, и у затвореном простору и на испаши, што доприноси бољем учинку на фарми. Овце које су сјагњене сваки дан излазе на испашу, а оне које се ојагње држе се на фарми на јаслама.

- Пошто нам је стадо доста велико немамо довољно пашњака, тако да и овце које иду на испашу увече добијају додатни оброк. Пашњак којим располажемо био би довољан само за половину стада - сазнајемо од Боршоша.    

Овчари су махом оријентисани на производњу јагњади, чија цена је претходних дана пала на мало више од 200 динара за килограм живе ваге, у јануару се кретала од 300 до 320 динара. Према речима Боршоша, садашња цена од 270 динара није екстра, али још увек је рентабилна.

Стрижење оваца на овој фарми обавља се у сопственој режији, па вуну откупљује Боршошова фирма. За вуну је лане било купца на иностраном тржишту, а и ове године се очекује извозни аранжман, међутим, Боршош указује да је ове сезоне вуна на тржишту много јефтинија.

Килограм вуне тренутно у откупу стаје око 70 динара, колико плаћа и Боршошова фирма, док је прошле године цена била 100 динара, али овчари памте и лошија времена када једно време вуна није никоме требала. 

- Ове сезоне је око 20 евро центи пала цена на иностраном тржишту. Ми смо вуну извозили за Мађарску, а Мађари је извозе за Кину, јер се поново све више тражи као природни материјал. Садашња цена је прилично неповољна, јер људи који држе овце једва могу да добију за вуну колико им кошта стрижење оваца. Трошак за стрижење по овци је око 200 динара, од сваке овце има око три килограма руна, тако да вуна једва покрива рад стригача, већ оно што стригачи поједу и попију док обаве посао је минус, али без тога се не може. Ми наше стрижемо машински, јер за то имамо обученог радника, тако да нема проблема - закључује Чаба Боршош.

Са фарме Чабе Боршоша колекције оваца приказују се на изложбама и освајају признања, па је тако било и на прошлонедељном 17. Фестивалу овчарства у Сенти, а признања су до сада освајана и на Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду. 

 Милорад Митровић 

 

 

EUR/RSD 117.6117
Најновије вести