КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ Аграрне теме и дилеме пред улазак у бразду 

На војвођанским пољима радови су већ почели да се захуктавају, а зимска пауза користи се за сумирања лањског учинка, своде се рачунице, на чему се зарадило и где се губило, па се на основу тога и планира пролећна сетва.
Oranje_5-RHA.jpg
Фото: Дневник (Радивој Хаџић)

На разним стручним саветовањима, презентацијама и трибинама своје бразде промовишу и настоје да “заору” стручњаци  домаћих и иностраних семенских кућа и компанија које производе заштитна средства и друге репроматеријале...

Своје место под неизвесним аграрним небом настоје што боље да заузму банкари и осигуравајуће куће. Пољопривредници стрпљиво слушају, како свако хвали своје семе, хербициде и друге шпеције, пресабирају искуства и шта им је чинити, јер су у великој дилеми, пред улазак у бразде. У аграру већина паора и поред свих подстицаја и савремене агротехнике, највише зависи од погледа у небо, препуштени су ћудима природе и тржишта и некој својој правој или погрешној одлуци, или срећи, да ли преорати парцеле са лошим усевима озимих житарица и уљане репице, па у бразду бацити неко друго семе.           

Шандор Ленђел из Падеја каже да до сада није користио подстицајна средства за своје газдинство, али напомиње да је дошло време да их не заобилази, јер не остварује толики приход који омогућава улагања у унапређење газдинства. Ленђел обрађује око 100 хектара, а напомиње да је прошла година била солидна, али и да је код свих култура проблем цена. За пролећну стеву управо је завршено орање, јер јесен је била јако сушна.

- Посејали смо око 50 хектара озимих житарица и како видим њиве се зелене, усеви су у добром стању, а остатак у пролећној сетви ћемо поделити на кукуруз и сунцокрет. Када се погледа сваке године сетва је скупља, из разних разлога, јер свако обнавља своје реурсе, цена рада иде навише, све то помало доприноси да се трошкови увећавају, па једино чекамо добре приносе да то компензујемо - додаје Ленђел. 

Имре Гал из Сенте задржао је скроман посед од десетак јутара ораница, јер је остало предао синовима да и они имају шта да раде.

- Нисам задржао пуно земље и радим колико могу. Оматорио сам, а поред ратарства држимо краве и свиње, мучимо се као и сви други, а напредовати не можемо. Имам врло малу пензију, пољопривредну заједно са 23 године стажа одрађених у фирми око 20.000 динара, што је мало за живот под старе дане. Највише ћу засејати кукуруза, нешто зоби и соје, јер је потребно обезбедити храну за стоку. Држимо четири краве музаре, у тову имам два јунета који су сада око 450 килограма. Држим још четири крмаче и двадесетак товљеника … - набраја  Гал.      

Газдинство Фрање Тота из Орома је на 30 хектара. Драго му је што је у Орому већ трећу годину заредом Земљорадничка задруга “Сто-Вет” из оближњег Старог Жедника организовала мини сајам, да се на једном месту покаже семенски кукуруз, сунцокрет и све што нам треба за пролећну сезону.

- Хвала богу што је лане било кише, па је у целини било прилично добро. Сејем пшеницу, јечам, кукуруз и сунцокрет, а прошле сезоне најбоље сам прошао са јечмом, јер је дао највише прихода, па сам га и јесенас засејао, а имам засејане и пшенице. Чим дође за то време у пролећној сетви засејаћу сунцокрет и кукуруз. Добро ће доћи регресирање горива, иако би сви волели да гориво за пољопривреду буде још јефтиније. Ако стигне тих 20 динара по литри нафте, чујем да и семе кукуруза неће бити скупље него на на прошлогодишњем нивоу, онда ће за мене трошкови пролећне сетве бити подношљиви - каже Фрања Тот.

Директор Ж “Сто-Вет” из Старог Жедника Yемал Yавић констатаује да је прошла била једна од најбољих у задњих 15-20 година, са добрим родом, а иако квалитет није био јако добар, процењује да су пољопривредници на овом подручју имали доста среће. 

- Ми смо имали доста среће, што се може десити једном у 50 или 100 година, да код нас има доста падавина, а да у Европској унији буде суша, тако да смо имали леп род код свих култура и пристојне цене. Међутим, показује се, а и ја мислим да се  не може живети од среће, него на неки начин мора да се учи и вредно ради. То што се десило прошле године то је овде било случајност. Јер, већ видимо да ове године нема никакве резерве воде, слабо је падавина, слаба је зима, тако да не можемо очекивати неке врхунске родове. Бећ видимо да уљане репице ће бити мање за око 30 посто него лане, пшеница је прилично лоша, јечмови такође лошији - предочава Yемал Yавић.

Пољопривредна газдинства немају баш јако широк избор за пролећну сетву, сматра Yавић, па ће се највише сејати кукуруз и сунцокрет.

- Овде се поставље  друго питање, како сачувати ово што имамо. Значи, морамо смањити трошкове, морамо паметно улагати, ако имамо мањи род да побољшамо квалитет, о чему се иначе мање или ништа не прича. Код пшенице ако будемо имали мање приносе и да ти приноси буду на нивоу три тоне по јутру. Ова наша Телечка висораван је врло погодан терен за производњу пшенице и то квалитетне пшенице, па ми од неких сточних сорти пшеница можемо направити хлебне, а од хлебних можемо да направимо побољшиваче. Због тога ја саветујем људе да уложе мало више и да смањени род компензујемо вишим ценама које се могу остварити кроз квалитет - указује Yавић. 

Ерне Вајда из Кањиже сматра да би у систему подстицајних мера требало доста тога мењати, те да ће се код нас кад тад достићи да газдинства имају подстицаје какве имају пољопривредници у окружењу.

- То је највећи проблем, пошто свако зна да у земљама окружењу наше колеге остварују по хектару на име субвенција минимум 240 евра. Значи, ми ту већ губимо од самог почетка, а да не причам о осталом. Јесте, све субвенције што добију пољопривредници добро дођу. Налазимо се у таквој ситуацији да немамо великог избора и сваки динар, да ли је то 4.000 или 5.200 динара по хектару, добро дође свакоме - указује Ерне Вајда, који је поред стандардних ратарских култура посвећен и узгоју шећерне репе.

На 40 јутара егзистира газдинство младог пољопривредника Жолта Берчека из Чоке. Има засејано 20 јутара пиварског јечма, а овог пролећа сејаће сунцокрет и кукуруз, а у дилеми је да ли да настави са узгојем дувана.

- Прошле године се најбоље показао кукуруз, јер је родило преко шест тона зрна по јутру, што је било одлично. Ове године видићемо. Јечам јако лоше изгледа, што се види, без обзира да сам на време лепо припремио земљиште, два пута га тањирао и у року засејао, дао сам вештака, али није било кише када је било најпотребније. Лане нисмо са јечмом нешто посебно прошли, али за ову се надам да ћемо се извући бар да будемо на нули. Већ годинама узгајамо око три-четири јутра дувана сорте “берлеј”, а сада размишљамо да ли да одустанемо, јер откупна цена већ годинама стагнира  - у дилеми је Жолт Берчек.

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5804
Најновије вести