Извоз гљива тежак око 5,5 милиона евра годишње

Велика суша и донедавно високе дневне температуре узимају данак целокупној пољопривреди. Нико није изузет, па ни берачи и откупљивачи печурки или гљива.
pecurke suma
Фото: pixabay.com

- Киша која је падала недавно годила је печуркама, па уколико би се падавине наставиле равномерно на сваких седам дана још два, три пута поправиле би овогодишњи род гљива, који ове сезоне није велики – каже за “Дневник” Драган Стајић из фирме “Инетерфуд 20” у Љигу, чија је делатност откуп и извоз печурки у земље Европске уније - Главна сезона је у јулу и августу, али је подбацила јер је недостатак влаге, која је основна за раст печурки, утицао да их не буде онолико колико су очекивали и научили и берачи, али и откупљивачи. Зато се једни и други надају да ће септембар, када печурака још и може бити у шумама, бити бољи јер се већ у октобру, с првим мразевима, сезона завршава.

Стајић каже да печуркама одговара умерено влажна клима без великих температурних осцилација, ни одвише падавина ни претеране топлоте и да у протеклих шест година није било великог рода, био је неуједначен и разликовао се  из године у годину.

13.527 тона сакупљено лане гљива из природе

- Може да се набере и 400 тона вргања, али и упола мање и двоструко више, све зависи од временских прилика - указује Стајић.

Наш саговорник каже да у Србији има двадесетак откупљивача и исто толико прерађивача, а да “Интерфуд 20” печурке извози у Немачку Француску, Италију, Швајцарску…По његовим речима, откупљивачи не морају да буду у вези са берачима, да их ангажују , плаћају дневнице ни превоз.

4.000 до 5.000 тона годишња производња у контролисаним условима

– Сада печурке беру многи, то чине организовано, и онда нам их нуде на продају - наглашава Стајић, додајући да је ранијих година било другачије и да су у брање печурака ишли углавном становници села.

На питање колико се може зарадити од брања печурки, Стајић одговара да килограм вргања кошта од два до четири евра, у зависности од класе.

А колико од извоза гљива може да заради наша земља годишње, за “Дневник” у Привредној комори Србије наводе податак да се одавде прода гљива за око 5,5 милиона евра на тржишта Италије, Немачке, Швајцарске, Аустрије, Руске Федерације...

– Највећи удео у извозу су гљиве сакупљене у природи, и то лисичарке свеже и расхлађене, те вргањи свежи, расхлађени и сушени - кажу у ПКС. - Током лањске године у нашој земљи у природи је убрано 13.527 тона печурки. Највише се сакупља црни летњи тартуф и на основу издатих дозвола највише је тартуфа сакупљено прошле године, изнад 4,5 тона односно 4.578 килограма. Приметан је раст код сакупљања тартуфа од 2017. године, када је на основу дозволе Министарства за заштиту животне средине и одобрен већи контигент за брање из природе.


За брање и продају треба дозвола

Дозволу за сакупљање и стављање у промет гљива које се убирају из природе, где спадају и тартуфи, издаје Министарство заштите животне средине по прибављеном мишљену Завода за заштиту природе Србије.

За издавање дозволе Министарство спроводи јавни конкурс који се објављује најкасније до 1. марта за текућу годину и садржи врсте и количине које се могу сакупљати у тој години. Завод за заштиту природе Србије крајем године доставља Министарству количине који су на располагању за сакупљање у наредној години и заједно с ценовником заштићених врста објављује их на интерент страници Министарства заштите животне средине и у Службеном гласнику РС.


Србија је 2019. години извезла тартуфе (беле, црне летње и црне зимске) у вредности од 400.000 евра. То је, указују у ПКС, вредност легално извезених тартуфа, а истичу да се ова, веома тражена гљива, из Србије извози и илегално.

Прерађевине од тартуфа, као и свежи тартуфи, из Србије се извозе и на тржишта Кине, Аустралије, Русије, Северне Америке, Италије, Француске, Холандије, Белгије , Шведске и Норвешке.

Што се тиче узгоја гљива у контролисаним условима, код нас је најзаступљеније гајење шампињона и буковача, а годишња производња се процењује на 4.000 до 5.000 тона.

- Чињеница да највећи део нашег извоза гљива, чија количина драстично варира из године у годину јер зависи од временских прилика, упућује на закључак да у Србији постоје неискоришћени ресурси за производњу у контролисаним условима – кажу у Привредној комори Србије.

З. Делић

EUR/RSD 117.5849
Најновије вести