Плате и пензије у просеку могу порасти 10 одсто

Први пут Социјално-економски савет Србије има усаглашену минималну зараду за наредну годину и с њом излази пред Владу Србије, која би требало да је усвоји до сутра, 15. септембра. Предложено је да минималац од првог дана наредне године буде десет одсто већи него овогодишњи, односно да износи 143 динара по радном сату.
1
Фото: Dnevnik.rs

Тешко да би се послодавци, који су нудили повећање од три одсто – безусловно, и осам – под условом да се повећа неопорезовани део зарада, и синдикати који су тражили 15 одсто, договорили да српски министар финансија Душан Вујовић на седници није „пресекао” лицитацију тврдњом да у буyету Србије има пара за повећање минималца за десет одсто. Толико је на крају и прихваћено јер се ниједног тренутка не сме сметнути с ума да је држава, заправо, највећи послодавац у Србији и да она на име исплате већег минималца од 1. јануара 2018. године мора издвајати дест одсто више новца из републичке касе.


Шта каже ММФ?

Која је рачуница боља и могућа за Србију – знаће се много више у октобру, када с ММФ-ом буде резматрана осма ревизија споразума, у оквиру које су и разговори о буyету за 2018. годину. Делегација ММФ-а је већ истакла да има простора за повећање плата и пензија у Србији, али није желела да прогнозира колико процената. Остало је да рачуницу о свему направи и презентује министар финансија, који најбоље зна колики расход државна каса може да издржи, а да при том не буде угрожена финансијска консолидација.


Када министар финансија Душан Вујовић тврди да у буyету има пара за повећање минималца од десет одсто, сасвим је извесно да он приводи крају и рачуницу о томе колико би на крају године могле бити повећане плате у јавном сектору и пензије. Тачно је да он тренутно има техничку делегацију ММФ-а, а наредног месеца и редовну, и да и с њима треба да претресе све опције које су у погледу повећања плата и пензија у игри, али ни пред њих он не излази неспреман и без конкретног предлога.

80 милијарди динара треба за повишицу од десет одсто

Може се претпоставити да ће уследити повећање плата и пензија од десет одсто, али то никако не значи да ће сви делови јавног сектора и пензионери добити толико. Тај проценат се односи на укупну масу коју треба издвојити из буyета, а она ће бити распоређена према потреби, односно процени колико је којим запосленима у јавном сектору најпотребније. Тако би се могло десити – а таквих најава је претходних дана било – да највећи проценат добију Војска и полиција, нешто мало мање здравство и просвета, док би најмање добили запослени у социјалној заштити и првосуђу. Рачуница око пензионера још увек је велика непознаница. Јер, уколико 1,7 милион пензионера у новембру, као што је најављено, добије једнократну помоћ између 5.000 и 6.000 динара, онда би им пензије највише могле бити повећане пет одсто, што је више од процењеног привредног раста од три одсто и знатно више од онога што је Закон о привременој исплати пензија предвидео. Дакако, пензионери, како је то наведено у саопштењу ПУПС-а, очекују да они буду ти који ће добити највеће повећање јер сматрају да су и дали највећи допринос финансијској консолидацији српског буyета тиме што су им пензије умањене за 22, односно 25 одсто. 

1,7 милион пензионера добија помоћ у новембру

Рачуница је једноставна: уколико би плате и пензије биле повећане десет одсто, расходна страна буyета догодине била би 80 милијарди динара већа. С друге стране, ако се плате у јавном сектору и пензије у 2018. увећају пет одсто, за државну касу то би био годишњи трошак од око 40 милијарди динара.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.5748
Најновије вести