Нови инциденти с квалитетом прехрамбених производа

Изгледа да су произвођачи прехрамбених производа у Србији почели да се понашају попут својих колега у Европи и свету, бар кад је у питању обавештавање јавности о повлачењу производа из промета.
mlekoUniverexport03-RHA
Фото: Дневник (Р. Хаџић)

Наиме, ових дана је с тржишта повучено готово две тоне какао-крем производа и млечног крем производа “Нестле ципирипи”, јер је комад гуме упао у производ, а по речима правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Младена Алфировића, производ је повукла компанија “Нестле Адријатик” ДОО, која је о томе и обавестила јавност, а и директно су се обратили овом удружењу, што се до сада никада није десило. 

„На основу пријаве потрошача, компанија “Нестле Адријатик” ДОО, је након што је направила контролу, из предострожности повукла серију ових производа, а накона сазнања о томе Министарство пољопривреде је покренуо поступак и донело решење о забрани промета“, каже Алфировић. 

„Ово је први пут да произвођач повуче производ с тржишта пре него што су инспектори Министарства пољопривреде забранили промет и наложили његово повлачење, а први пут је и да се произвођач сам обратио нашем удружењу што је изузетан помак.“

Истини за вољу, не дешава се често да се у прехрамбеним производима на тржишту нађе и нешто што не само да није јестиво, него може бити и опасно по здравље, али таквих случајева ипак има. Тако је прошле године с тржишта је повучено неколико производа “јувитана” - кашица и сокова, недавно је с тржишта повучено и још једна храна за бебе, било је случајева да су у производима нађени метални опиљци, а с тржишта је повучена и чоколада због буђи. Готово без разлике о томе се сазнало тек кад је производ повучен с тржишта, а произвођачи нису сами обавештавали јавност, нити удружења потршача.

„Зато је овај случај другачији од досадашњих јер је извесно да има и оних који ћуте о евентуалним пропустима у производњи, а то говори да генерално треба јачати капацитете надлежних инспекција за контролу примене здравствене безебденост хране. Могуће је да се деси грешка али свест произвођача мора бити на вишем нивоу и брза реакција мора постати правило као што је у свету“, каже Алфировић.

Истовремено, указује Алфировић, потрошачи морају да знају да за евентуално повлачење неког производа није довољан само утисак, већ мора постојати чврст доказ да је он небезебедан, те да, рецимо, оштећено паковање или амбалажа није и не може бити повод за повлачење производа с тржишта.

„То није конретан доказ који би обавезао призвођача да повуче производ с тржишта али јесте траг надлежној инспекцији да предзуме одговарјуће кораке и утврди да ли је производ исправан и безбедан за употребу. Први корак који потрошачи у таквим случајевима треба да предузму је да се обрате организацијама за заштиту потрошача, надлежној инспекцији и произвођачу. Да би се покренуо поступак, односно контрола  производа потребно је да потрошач поседује рачун, као и да на амбалажи буде јасно видљив серијски број производа. На основу Закона о безбедности хране за контролу производа у промету на велико и на мало надлежене су  санитарна, пољопривредна и ветеринарска инспекција“, каже Алфировић.       

Д. Млађеновић

EUR/RSD 119.2988
Најновије вести