Званично пола милиона сиромашних у Србији

НОВИ САД: Према ревидираним и новим подацима  Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије , линија сиромаштва прошле године у Србији износила је 11.694 динара месечно по потрошачкој јединици, а потрошњу нижу од тог износа имало је 7,3 одсто становника наше државе.
prazni dzepovi pixabay
Фото: pixabay.com

Међутим, да домаћинства нису допуњавала своју потрошњу из сопствене производње добара прошле године проценат сиромаштва био би чак 8,7 одсто односно за око 95.000 људи више. Деца су дупло угроженија од сиромаштва од одраслих, а у беди два пута више живе ванградско од градског подручја. Чак 60 одсто сиромашних у Србији живи у домаћинству где носилац има основну школу или чак ни њу.

Указује се да је сиромаштво остало значајно у периоду од 2006. до 2016.године и не бележи се тренд његовог значајнијег смањивања. Око пола милиона становника, наводи се у новим ревидираним подацима, није у стању да задовољи минималне егзистенцијалне потребе. Иако у апсолутном изразу до благог смањивања броја лица која су сиромашна, овакво кретање примарно је последица смањења  укуупно броја становника Србије, а мањим делом смањивање учесталости сиромаштва.

У односу на досадашња истраживања, најновије методолошке промене нису значајније  утицале на профил сиромашних, па оно остаје примарно концентисано ван градских подручја, посебно у региону Јужне и Источне Србије, међу лицима која живе у домаћинствима чији је носилац без образовања и са ниским нивом образовања, незапослен или неактиван. Сиромаштво је чешће распрострањено међу вишечланим домаћинствима и израженије је код деце и младих.

Анализа осетљивости линије сиромаштва указује да се знатно смањио удео лица са екстремно ниским примањима – потрошњом нижом од 80 одсто линије сиромаштва, као и да је значајан део сиромашних са потрошњом која се налази у распону до 95 одсто линије сиромаштва. Ово указује, закључује Тим, на то да су дубина и оштрина сиромаштва смањене у протеклих десет године, што јесте позитиван тренд.


Стопа сиромаштва у Војводини 6,3 одсто

Стопа сиромаштва у Војводини прошле године била је мања од просечне и износила је 6,3 одсто односно било је 110.746 сиромашних људи у односу на 1.747.144 становника Покрајине. Војводина је 2007. године имала стопу сиромаштва од чак 11,9 одсто, да би је 2008. смањила на 6,8 одсто.  Значајније смањење стопе сиромаштва у Војводини бележи се од 2012. када је износило 6,1 одсто, па 2013. када је било 5,2 одсто, да би онда 2014. дошло до повећања на 6,8 одсто, али је зато 2015. забележен пад на 6,5 одсто.


Потрошња 20 одсто најбогатијих делова државе је око четири пута виша од потрошње истог процента сиромашних. Регионални аспект указује да се регион Шумадије и Западне Србије истиче по нешто равномернијој расподели сиромаштва у односу на све остале регионе. Прошле године  социјални трансфери, а мисли се на становништво без пензије, смањили су стопу апсолутног сиромаштва за 26,3 одсто. Без социјалних трансфера 9,9 процената становништва би било сиромаштно. Уколико се и пензије урачунају у социјалне трансфере утицај на сиромаштво је је још значајнији. Без пензија и социјалних трансфера прошле године би приближно трећина становништва располагала са потрошњом која није довољна за покриће егзистенцијалних потреба.

За деценију, од 2006. до 2016.године, стопа сиромаштва смањена је за 8,8 на 7,3 процента. Наиме, број сиромашних 2006.године  био је 705.976 на 7.985.174 становника Србије, а стопа сиромаштва износила је 8,8 одсто.  Прошле  године она број сиромашних био је 492.306 на 6.755.343 становника , а стопа је била 7,3 проента.  Из овог произилази да је за деценију у Србији чак 229.831 становник мање, а да је стопа сиромаштва смањена за 1,5 одсто. Из табеле коју објављује Тим произилази да је најмања стопа сиромаштва била 2008.године – 6,1 процента, али након те године дошла је велика економска криза и многа предузећа су нестала, а са њима је и армија радника остала без радног места и без шансе да дође до новог запослења.  Ако се, пак, посматра период од 2012. до 2016.године, који се сматра постепеним опоравком од економске кризе, у Србији је највише сиромашних било 2014.године – 7,6 процената или 515.663 становника.

Сиромаштво је два пута веће у ванградским подручјима, а бележи се приближавање немаштине региона Шумадије и Западне Србије са Београдским регионом. Прошле године је стопа сиромаштва у градском подручју била 5,1 одсто, док је у ванградским она износила чак 10,5 процената.  Посматрано према старости, положај деце у сиромаштву лошији је од полажаја одраслих. Иако је приметно смањење разлике у стопама сиромаштва деце и одраслих, он је примарно последица погоршања положаја старијих од 65 и од 75 година. Прошле године је стопа сиромаштва код деце била 8,4 процената, а код одраслих 7,1 одсто, док је код старијих од 76 и више година она износила 9,3 одсто.

Домаћинства са шест и више чланова су значајно изнад просека изложена сиромаштву. У укупном броју сиромашних, приближно четвртина живи у домаћинствима која имају шест и више чланова. Последњих година уочава се тренд повећања сиромаштва и код лица која живе у двочланим и трочланим домаћинствима. Тим истиче и да низак ниво образовања остаје најзначајнији фактор сиромаштва.


Осетљива линија сиромаштва

Тим указује и на значај линије апсолутног сиромаштва која се утврђује сваке године. Тако тврде да уколико би прошлогодишња линија сиромаштва од 11.964 динара месечно по потрошакој јединици повећала за 20 одсто то би довело до повећања стопе сиромаштва за чак 47 проценат, па она не би била 7,3 одсто већ 10,7 одсто. У исто време смањење линије апсолутног сиромаштва за 20 процената довело би до смањења стопе сиромаштва за 70 процената односно са 7,3 на 2,2 одсто. Осетљивост линије је већа при смањењу линије сиромаштва него при повећању, што указује да је већа густина лица непосредно испод линије сиромаштва.


У просеку је преко десет пута чешће сиромаштво код лица која живе у домаћинствима у којима носилац нема завршену основну школу у односу на ова која живе у породицама у којима носилац има вишу или високу школску спрему. Приближно 60 одсто свих сиромашних у Србији живи у домаћинствима у којима носилац има највише основну школу , наспрам њиховог упола мањег учешћа у структури становништва. Прошле године је стопа сиромаштва код оних који немају завршену основну школу износила 19 одсто, са основном школом 12,2 одсто, средњом 5,5 одсто, вишом 2,5 и високом 0,5 одсто.

Поред образовања, статус на тржишту рада је други одлучујући фактор сиромаштва. Наиме, лица која живе у домаћинствима у којима је носилац незапослен и неактиван су између четири и пет пута чешће сиромашна него она где је носилац домаћинства запослен, мада ни сам статус запослености не осигурава излазак из сиромаштва за сва лица. Тим указује да три одсто лица која живе у домаћинствима у којима је носилац запослену су заправо сиромашна.  Стопа сиромаштва код незапослених је чак 22,5 одсто, неактивних 20,4 одсто, а код запослених 2,8 одсто.

Љубинка Малешевић

EUR/RSD 119.2988
Најновије вести