Раст минималца неминован, процентима ће ломити копља

НОВИ САД: Ускоро би требало да почну разговори о висини минималне цене рада у Србији, односно минималној заради која би требало да важи од почетка наредне године.
novac
Фото: Dnevnik.rs

Да ли ће запослени у Србији који сваког месеца раде за минималац – а процењује се да их је око 350.000 – имати већу плату и колико, сада се не зна, али је сигурно да ће се знати брзо. Наиме, до 15. септембра би о новој цени рада требало да се договоре представници синдиката и послодаваца, а у супротном ће одлуку донети Влада Србије.

Сада важећа минимална сатница је 143 динара, а да ће се ове године минималац бити обрачунавати на основу те сатнице знало се од прошле године у ово доба, када је постигнут договор да се с тадашњих 130 динара, сатница повећа 13 динара, односно десет одсто. Тако сада највиши износ минималне зараде, у месецима када има највише радних сати, достиже 26.312 динара, док је у месецима с најмање радних сати 22.880 динара.

Како каже председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић, минимална цена рада у Србији одавно је престала да буде економска категорија и заправо је социјална категорија, и наглашава да је повећање минималне зараде неминовност. По његовим речима, ускоро ће, као што је и предвиђено Законом о раду, почети преговори између послодавца, синдикати и представника Владе о утврђивању висине минималне зараде, а представници синдиката ће се у преговорима залагати за то да минималац буде виши.

Реално је да се садашња минимална сатница са 143 динара повећа,  а сваки износ испод 160 динара био би поражавајући, каже Милић. Како додаје, зато очекује да минимална сатница неће бити испод 160 динара, а нада се већој цифри. 

Он указује на то да је прошле године минимална зарада повећана десет одсто, што је био добар проценат повећања, али је, номинално, повећање било заправо веома мало. 


Веома спора узлазна путања минималца

У протеклих неколико година минимална сатница увећана је тридесетак динара па је извесно да је узлазна путања минималца веома спора. Пре шест година минимална сатница била 115 динара, потом је 2015. године увећана шест динара, на 121. Након тога, 2017. године минимлана зарада исплаћивана је уз сатницу повећану девет динара и износила је 130, а највеће повећање минималца – 13 динара – важи од почетка ове године.


Минимална зарада веома је ниска, што је потпуно јасно само кад се погледа податак о трошковима који спадају у минималну потрошачку корпу. За то је месечно потребно око 37.000 динара, па проста рачуница каже да  трошкове минималне потрошачке корпе не покрива једна минимална зарада већ је потребна око 1,5. Да би минимална зарада могла да прати трошкове минималне потрошачке корпе, сатница би требало да буде око 200 динара, а то је износ који се свакако не може достићи. Уколико се прате параметри који су пресудни за одређивање висине минималне зараде и које предвиђа Закон о раду – раст индустријске произоводње и инфалција – свако повећање минималца мање од десет одсто било би поражавајуће.

Дакле, уз евентуално повећање минималне цена рада на 160 динара по сату, минималац би био око 3.000 динара виши. У том случају би у месецима с највише радних сати – 184, највиши минималац био 29.440 динара, док би се у месецима с најмање радних сати – 160, у коверте оних који раде за минималац сместило 25.600 динара. 

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5291
Најновије вести